Podaci Republičkog geodetskog zavoda za drugi i treći kvartal 2025. godine ukazuju na oporavak stambenog tržišta, uz značajan rast udela kupovine nekretnina putem kredita. Ova kupovina je dostigla najviši nivo od 2018. godine, a stručnjaci smatraju da je to rezultat stabilizacije kamatnih stopa i rasta cena nekretnina.
Prema podacima sa portala 4zida, prosečne cene stanova u većim gradovima ostaju na visokom nivou. U Beogradu, prosečna cena kvadrata iznosi više od 3.300 evra, dok su u Novom Sadu cene prosečno oko 2.700 evra, a u Nišu oko 1.900 evra po kvadratu. U ovim gradovima cene su trenutno stabilne, bez značajnijeg pada, što dodatno podstiče kupce da se okrenu stambenim kreditima kao jedinom realnom modelu kupovine.
Finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka, Vladimir Vasić, navodi da je trend rasta korišćenja stambenih kredita bio očekivan. Nakon perioda visokih kamatnih stopa tokom 2023. i dela 2024. godine, tržište se postepeno prilagođava novim uslovima, a kupci ponovo koriste stambene kredite. Vasić naglašava da su državni programi za mlade doprineli ovom trendu, ali da nisu jedini uzrok porasta.
Prema njegovim rečima, ključni faktori su stabilizacija kamatnih stopa i očekivanja da one više neće značajno rasti, kao i rast plata i zaposlenosti. Cene nekretnina su ostale visoke, što čini da keš kupaca postaje sve ređi u odnosu na ukupni broj transakcija. Vasić objašnjava da se kredit polako vraća kao dominantan model kupovine, što je prirodno za razvijenija tržišta.
Do nedavno je keš novac bio dominantan način kupovine nekretnina. Vasić ističe da je veliki broj keš kupaca bila realnost na srpskom tržištu, ali u specifičnom istorijskom i ekonomskom kontekstu. U Srbiji je dugo postojao nizak nivo finansijske pismenosti i nepoverenje prema bankama, kao i visok udeo gotovine i sive ekonomije. Kupovina stanova kao čuvanje vrednosti novca takođe je doprinela dominaciji keš kupovine.
Međutim, situacija se promenila u poslednjih deset godina. Bankarski sektor je postao stabilniji, a kreditni proizvodi su dostupniji. Mlađe generacije su otvorenije prema zaduživanju za rešavanje stambenog pitanja. Podaci sa 4zida pokazuju da više od četvrtine aktivnih oglasa za prodaju stanova u Beogradu odnosi se na nekretnine do 150.000 evra, koje se najčešće kupuju uz pomoć stambenog kredita.
U većini zemalja Evropske unije, kupovina nekretnina se dominantno finansira kreditima. U razvijenim tržištima, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija ili skandinavske zemlje, između 70 i 90 procenata kupovina ide uz stambeni kredit. Stručnjaci objašnjavaju da su kamate dugoročno bile niske i da se kredit posmatra kao finansijski alat, a ne kao teret, uz visoko poverenje građana u bankarski sistem.
Vladimir Vasić naglašava da je kupovina za keš u tim zemljama uglavnom rezervisana za investitore ili stariju populaciju koja menja nekretninu. Kada se poredi sa Srbijom, kamatne stope za stambene kredite su i dalje nešto više nego u najrazvijenijim zemljama EU, ali ta razlika više nije dramatična kao ranije. U zemljama evrozone, kamatne stope na stambene kredite kreću se od 2,5 do 4 procenta, dok se u Srbiji kreću od 4 do 6 procenata za kredite u evrima.
Razlika postoji, ali treba imati u vidu da Srbija nije članica evrozone i da imamo drugačiji nivo rizika i inflacije, kao i pliće tržište kapitala. Vasić smatra da je realno očekivati da kamate kod nas uvek budu nešto više nego u najrazvijenijim državama EU, ali je pozitivan signal što se ta razlika smanjuje.
U zaključku, oporavak stambenog tržišta i rast broja stambenih kredita ukazuju na promene u načinu kupovine nekretnina, što može imati značajan uticaj na budući razvoj tržišta.
