Kada se osvrnemo na naše najmlađe, često u šali komentarišemo kako liče na svoje bake ili deke. Međutim, iza ovog fenomena stoji složena genetika i epigenetika. Deca ne nasleđuju samo fizičke karakteristike, već i predispozicije, temperament i sklonosti koje su oblikovane tokom generacija.
Genetika nam objašnjava da dete nasleđuje oko 25% DNK od svakog od četiri predaka: majčine majke, majčinog oca, očeve majke i očeve oca. Ipak, raspodela nije uvek ravnomerna. U nekim slučajevima, dete može dobiti više genetskog materijala od jednog dede, a manje od druge bake, što objašnjava sličnosti koje se mogu pojaviti između unuka i njihovih baka i deka.
Osim klasičnih gena, savremena nauka proučava i epigenetiku, koja se bavi uticajem životnih iskustava naših predaka na aktivaciju ili neaktivaciju gena kod potomaka. Ovo znači da deca mogu naslediti sklonosti na stres ili određene obrasce ponašanja, kao i načine na koje njihov organizam reaguje na spoljne uslove.
Osnovna genetika kaže da dete dobija 50% DNK od majke i 50% od oca, što u praksi znači da se od svake bake i deke nasleđuje prosečno 25% DNK. Međutim, zbog načina na koji se geni kombinuju, te vrednosti se mogu neznatno razlikovati, na primer, 22% od jedne bake i 28% od jednog dede. Ova varijabilnost objašnjava zašto jedno dete može ličiti više na dedu sa očeve strane, dok drugo može imati izraženije osobine bake.
Fizičke karakteristike, kao što su boja očiju, oblik lica ili visina, takođe se prenose kroz više gena. Na primer, dete može imati plave oči kao baka, čak i ako roditelji nemaju plave oči, jer nose recesivne gene. Visina se može preneti dominantno od jednog dede, dok širina ramena može poticati iz druge grane porodice.
Mitohondrijska DNK, koja se prenosi isključivo sa majke, igra posebnu ulogu. Ova vrsta DNK utiče na proizvodnju energije u ćelijama i povezana je sa određenim zdravstvenim stanjima, posebno onima vezanim za mišiće i nervni sistem.
Postoji i zanimljiva razlika u prenošenju X hromozoma. Maternalna baka prenosi podjednak uticaj na unuke i unuke, dok paternalna baka ima jači genetski uticaj na unuke, jer im prenosi svoj X hromozom.
Deca mogu naslediti i predispozicije za određene zdravstvene probleme. Iako to ne znači da će oboljenje sigurno nastupiti, rizik može biti veći. Najčešće nasleđeni zdravstveni faktori uključuju genetsku predispoziciju za visok pritisak, dijabetes, bolesti srca i specifična nasljedna oboljenja.
Epigenetika takođe proučava kako iskustva naših predaka, kao što su traume ili podržavajuće okruženje, mogu ostaviti trag na potomcima. Istraživanja pokazuju da teški stres koji su bake i deke doživeli može uticati na to kako unuci reaguju na izazove.
Pored genetike, deca nasleđuju i porodične navike, kao što su način komunikacije, odnos prema radu i disciplini, kao i emocionalne reakcije. Bake i deke često igraju ključnu ulogu u izgradnji emocionalne sigurnosti unuka, što može uticati na njihovo samopouzdanje i odnose u budućnosti.
Svako dete je, stoga, jedinstven spoj četiri porodične priče. Iako u proseku nosi oko 25% DNK od svakog predaka, posebne vrste DNK i obrasci prenosa stvaraju dodatne nijanse. Od izgleda, preko zdravlja, temperamenta, pa sve do načina na koji telo reaguje na stres, deca su jedinstven spoj svojih baka i deka. Svaki osmeh i svaka crta lica podsećaju nas na to da u nama živi trag generacija koje su nas prethodile.
