Zaboravite legende o Bermudskom trouglu – najnovija naučna otkrića ukazuju na to da je ova oblast mnogo složenija od misterioznih priča o nestancima brodova i aviona. Istraživači su ispod ostrva Bermuda otkrili jedinstveni geološki sloj koji bi mogao da pruži odgovore na pitanja o nastanku ovog ostrva i njegovoj specifičnoj strukturi.
Naime, reč je o sloju stena koji se razlikuje od okolnog materijala po svojoj ređoj strukturi. Ova karakteristika omogućava da sloj na poseban način odbija seizmičke talase, kao i da stvara pritisak koji uzdiže samo ostrvo. Ovaj skriveni geološki potisak može biti ključ za razumevanje formiranja Bermuda, koji se značajno razlikuje od drugih usamljenih tačaka u okeanu.
Dosadašnje analize lave iz Bermuda su pokazale nizak sadržaj silicijuma, što sugeriše da je ova lava nastala iz veoma dubokih slojeva Zemljinog plašta, koji su siromašni ugljenikom. Naučnici smatraju da je ugljenik na ovim mestima mogao da dospe bliže površini tokom perioda raspadanja superkontinenta Pangea, kada je Atlantski okean počeo da se formira, pre između 900 i 300 miliona godina.
Ovakvi procesi mogu objasniti zašto Bermudi ne liče na klasična ostrva koja su nastala iz „žarišnih tačaka“, što je uobičajeno za ostrva u Tihom i Indijskom okeanu, čija okeanska kora je znatno starija. Zbog ovih otkrića, istraživači su počeli da proučavaju druge okeanske oblasti širom sveta kako bi utvrdili da li slični geološki slojevi postoje i ispod drugih ostrva, ili je Bermuda zapravo izuzetak.
Naučnici naglašavaju da proučavanje ovakvih ekstremnih geoloških primera pomaže u razumevanju kako običnih, tako i neuobičajenih procesa koji oblikuju našu planetu. Nova saznanja, o kojima pišu svetski mediji, mogla bi da promene dosadašnje teorije o nastanku okeanskih ostrva.
Pored ovih geoloških otkrića, Bermudi su poznati i po „misteriji“ poznatoj kao Bermudski trougao. Ova oblast, koja se nalazi između Floride, Portorika i Bermuda, često je bila povezana sa nestancima brodova i aviona, što je dovelo do raznih teorija o natprirodnim silama. Međutim, savremena nauka nudi mnogo realnija objašnjenja.
Okeanografi smatraju da su mnoge od pomorskih tragedija u ovoj oblasti posledica takozvanih „talasa ubica“. Ovi izuzetno snažni i nepredvidivi talasi mogu dostići visinu do 30 metara, a karakterišu se strmim nagibom i dolaskom iz neočekivanih pravaca. Prema procenama stručnjaka, brodovi koji se suoče sa ovim talasima mogu potonuti za samo nekoliko minuta.
Kombinovanjem novih geoloških otkrića i savremenih okeanografskih objašnjenja, postaje jasno da iza bermudskih misterija verovatno ne stoji ništa natprirodno. Umesto toga, u pitanju su složeni i moćni prirodni procesi koje nauka tek počinje u potpunosti da razotkriva. Ova saznanja ne samo da pobijaju mitove o Bermudskom trouglu, već i otvaraju nove puteve za istraživanje i razumevanje geoloških i okeanografskih fenomena.
U zaključku, poslednja naučna otkrića o Bermudima ukazuju na to da ova oblast, umesto da bude mesto misterija, predstavlja fascinantnu geološku lokaciju koja može pružiti važne uvide u proces formiranja okeanskih ostrva. Dok se istražuju slični slojevi ispod drugih ostrva, očekuje se da će nova saznanja doprineti boljem razumevanju složenih prirodnih fenomena koji oblikuju naš svet.
