U Beogradu je 15. marta 2025. godine, na inicijativu studenata, održan najveći skup u istoriji zemlje. Ovaj događaj uključivao je 15 minuta tišine kao sećanje na žrtve nesreće u Novom Sadu, gde je došlo do pada nadstrešnice. Međutim, na 11. minutu skupa, prolomio se zvuk koji su prisutni opisivali kao nalet aviona ili vozila koje se velikom brzinom približava. Ovaj zvuk izazvao je paniku među okupljenima u Ulici kralja Milana, što je rezultiralo razdvajanjem mase na dva dela.
Nakon incidenta, javile su se optužbe da je korišćeno sonično oružje, odnosno zvučni top, što je izazvalo dodatnu zabrinutost među građanima. Vlasti su prvo negirale da se ovakav incident dogodio, ali je ubrzo otkriveno da policija poseduje zvučne topove pod nazivom LRAD 450XL. U početku su tvrdili da ih uopšte nemaju, zatim da su smešteni u magacinima, a kasnije je potvrđeno da su bili montirani na policijskim vozilima koja su se nalazila na ulicama Beograda tog dana.
Nakon incidenta, brojni građani se javljali lekarima, prijavljujući simptome poput vrtoglavice, glavobolje, mučnine i zujanja u ušima. Beogradski centar za ljudska prava prikupio je oko četiri hiljade svedočanstava sa lica mesta, dokumentujući posledice koje su proizašle iz ovog događaja. Mnogi su izjavili da su osetili neobičnu vrelinu, a neki su čak izgubili svest ili su imali problema sa disanjem. U panici koja je usledila, došlo je do povreda među okupljenima.
Građani su svedočili različitim iskustvima. Jedan od njih, Aleksandar, rekao je: „Nismo znali da li neko puca ili gađa kamenjem“. Drugi su zvuk opisivali kao sličan sletanju aviona ili kao da 20 automobila ide prema njima. Pojavile su se tvrdnje da zvuk nije bio prirodan i da je delovao kao nešto što je prošlo pored njih.
Stručnjak iz organizacije Earshot, Lawrence Abu Hamdan, izjavio je da je prikupljeno oko 3.000 svedočenja i da su analize pokazale da je malo verovatno da je sve moglo biti iscenirano. Bolnice u Beogradu i Novom Sadu bile su pune građana koji su se javili sa sličnim simptomima dan nakon protesta. Ova svedočenja dovela su do toga da je Evropski sud za ljudska prava donio privremenu meru.
U vezi sa zahtevom podnosilaca, Sud je ukazao Vladi da bi trebalo da spreči upotrebu zvučnog oružja na budućim protestima. S druge strane, kompanija Genesis, koja proizvodi zvučne topove, izjavila je da dokazi do sada nisu potvrdili upotrebu LRAD-a, ali su se pozvali na nalaze Earshot-a, prema kojima je zvučno oružje zaista upotrebljeno.
Organizacija Earshot objavila je izveštaj u kojem se navodi da je „veoma verovatno“ da su demonstranti bili meta ciljanog napada korišćenjem usmerenog akustičnog oružja. Oni su takođe istakli da je na osnovu dostupnih dokaza najverovatnije reč o sofisticiranom zvučnom napadu, kakav do sada nije zabeležen na ovim prostorima.
Nil Korni iz Omega fondacije izjavio je da bi istražitelji trebalo da budu međunarodni eksperti i eksperti Ujedinjenih nacija, s obzirom na specifičnost događaja. Izvestiteljke Ujedinjenih nacija takođe istražuju incident, dok vlasti već godinu dana ignorišu ponudu UN za saradnju. Pojavile su se tvrdnje da je paniku izazvao trenutak kada su studenti bacili prsluke, ali izveštaji medija sugerišu da je to bilo nakon zvučnog talasa i panike među građanima.
Ovaj incident predstavlja ozbiljan izazov za vlasti i postavlja pitanja o korišćenju soničnog oružja u kontrolisanju javnih okupljanja. Reakcije domaćih i međunarodnih organizacija i institucija bi mogle značajno uticati na buduće proteste i način na koji se vlasti odnose prema građanskim pravima.
