Sa dolaskom marta, priroda se budi, ali to za mnoge predstavlja i početak sezone alergija. Prvi simptomi, kao što su curenje nosa, svrbež očiju i kijanje, već su se pojavili kod osoba osetljivih na polen. Monitoring alergenog polena, koji sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine od 1. februara na 26 mernih mesta širom zemlje, pokazuje da su trenutno najveći izazov poleni drveća. O rezultatima monitoringa i savetima za alergične razgovarali smo sa Mirjanom Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Mirjana Mitrović objašnjava da, kao i svake godine, emitovanje polena drveća u ovom periodu počinje sa leskom, jovom, tisa, čempresom, brestom i topolama. Naglašava da polen topole počinje upravo sada, a ne kasnije, kada se pojave mace. Predstoji i cvetanje jasena i javora, ali najveći alergeni potencijal nosi polen breze, koji se očekuje u martu. „Sada je vreme da sa lekarima, alergolozima krenu da budu na svojim terapijama pre nego što ovaj polen uđe u prekogranične vrednosti“, navodi Mitrović.
Tokom februara nisu zabeležene značajne prekogranične vrednosti, ali su pojedine vrste, poput tisa i čempresa, povremeno bile u „crvenoj zoni“. To se može pratiti putem android aplikacije „Polen Srbija“ i sajta Agencije. Očekuje se da će visoke temperature sredinom marta dovesti do pojačanog cvetanja i rasta koncentracije polena. Građanima se savetuje oprez, posebno u prepodnevnim časovima kada je koncentracija polena veća.
„Alergične, naročito hipersenzibilne osobe u prepodnevnim časovima, ako znaju da su alergične na polene drveća, ne bi trebalo da budu direktno u prirodi“, istakla je Mitrović. Dodatni saveti uključuju izbegavanje sušenja veša na otvorenom, tuširanje i promenu odeće po povratku iz prirode, kao i korišćenje klima uređaja i prečišćivača vazduha. Ključno je, naravno, konsultovati lekara i ne lečiti se samoinicijativno.
Iako ambrozija još uvek nije počela da niče, razgovor o njoj u martu nije prerano. Naprotiv, ovo je „pravi moment“ za delovanje. Mitrović naglašava da „ne možemo problem ovog invazivnog korova rešiti za jednu ili dve godine“, već da nam je potrebno pet, pa čak i više godina, da bismo počeli da ga držimo pod kontrolom. Apel se upućuje pojedincima i lokalnim samoupravama da se izradi strategija suzbijanja.
Prošla godina ostavila je veliku banku semena ambrozije u zemljištu, pa je ključno inicirati nicanje biljke pre nego što procveta. Potrebno je, kako kaže Mitrović, da se „tri do četiri puta identična površina tretira“ tokom godine, a ne samo jednom. Područja poput Obrenovca, Mladenovca i Surčina su posebno ugrožena zbog velikih poljoprivrednih površina.
Za razliku od polena drveća, gde se preporučuje prilagođavanje kretanja, kod ambrozije je moguće aktivno delovati i suzbijati je. Potrebno je da se javnost uključi u ovaj proces i da se preduzmu konkretne akcije kako bi se smanjila njena raširenost. Upravne strukture, kao i građani, mogu učiniti mnogo ukoliko se organizovano pristupi ovom problemu.
Uz adekvatne mere, moguće je smanjiti uticaj ambrozije i drugih alergenih biljaka. U svetlu predstojeće sezone alergija, važno je da se svi informišu o svojim alergijama i preduzmu neophodne korake kako bi zaštitili svoje zdravlje. Sa pravim savetima i akcijama, moguće je uživati u proleću bez prekomernih alergijskih reakcija. Stoga, svi osetljivi na polene treba da budu oprezni i da se informišu na vreme kako bi se što bolje pripremili za izazove koje donosi sezona alergija.
