Nije retkost da vozači odlažu punjenje rezervoara do poslednjeg trenutka, sve dok lampica za rezervu ne zasvetli. U tom trenutku, mnogi misle da imaju „još dovoljno“ goriva i nastavljaju vožnju bez brige. Međutim, istina je da većina automobila, nakon što se upali lampica, može preći između 50 i 100 kilometara, u zavisnosti od modela vozila i stila vožnje. Ova rezerva nije predviđena za svakodnevnu upotrebu, već je tu isključivo za hitne situacije, kako bi vozači bezbedno stigli do najbliže benzinske stanice.
Tokom godina, posebno kod starijih vozila, u rezervoaru se talože sitne čestice prljavštine, rđe i naslaga koje nastaju trošenjem materijala i spoljnim uticajima. Ove nečistoće se najčešće zadržavaju na dnu rezervoara. Kada vozite na rezervi, nivo goriva može postati toliko nizak da pumpa povuče i talog sa dna. Filter goriva zadržava većinu čestica, ali ako je star ili zapušen, deo nečistoća može dospeti dalje u sistem. U najgorem slučaju, prljavština može oštetiti sistem ubrizgavanja, dizne ili čak cilindre motora, što može rezultirati kvarovima koji se mere stotinama, pa čak i hiljadama evra.
Dodatni rizik predstavlja oštećenje katalizatora, koji je izuzetno osetljiv na nesagorive ostatke i nečistoće. Njegova zamena je takođe veoma skupa, čime vožnja na rezervi postaje rizičan „eksperiment“.
Jedan od najvažnijih razloga zašto ne bi trebalo voziti na rezervi jeste opterećenje pumpe za gorivo. Ova komponenta koristi gorivo kao sredstvo za hlađenje. Kada je nivo goriva nizak, pumpa se manje hladi i radi pod većim naporom. Povremeni prekidi dotoka goriva, koji se mogu javiti kada je rezervoar skoro prazan, dodatno opterećuju sistem ubrizgavanja. U situaciji kada potpuno ostanete bez goriva, pumpa i ubrizgivači ostaju bez hlađenja, što može dovesti do pregrevanja i trajnog oštećenja.
S obzirom na to da je zamena pumpe za gorivo skup zahvat, mnogo je racionalnije dopuniti rezervoar na vreme nego rizikovati ozbiljan kvar zbog nekoliko dana odlaganja odlaska na pumpu. Stručnjaci preporučuju da rezervoar dopunite kada nivo goriva padne ispod jedne četvrtine. Time se smanjuje rizik od taloženja nečistoća u sistemu i produžava vek trajanja pumpe i filtera.
U praksi, punjenje na vreme ne košta vas ništa više nego čekanje poslednjeg trenutka – ali vam može uštedeti ozbiljan servisni račun. Vožnja na rezervi može delovati kao jednostavna ušteda, ali dugoročno, to može dovesti do viših troškova zbog mogućih kvarova koji se mogu desiti usled zanemarivanja redovnog punjenja.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je naglasiti da vozači treba da budu svesni rizika koji nosi vožnja na rezervi. Redovno punjenje rezervoara ne samo da doprinosi sigurnosti vožnje, već i očuvanju vozila i smanjenju mogućnosti skupe popravke. U tom smislu, bolje je biti proaktivan nego reaktivno rešavati probleme koji se mogu izbeći.
U zaključku, vozači bi trebali prestati sa navikom da čekaju trenutak kada im lampica zasvetli. Bolje je puniti rezervoar pre nego što se nivo goriva spusti na kritičan minimum. Time se čuva ne samo vozilo, već i novac i vreme koje bi bilo potrošeno na popravke uzrokovane neodgovornim ponašanjem.
