Na Evropskom forumu civilne zaštite, koje je održano 3. novembra 2026. godine, komesarka Nađa Labib predstavila je nove smernice za pripremu građana za vanredne situacije. Ove smernice naglašavaju važnost samoodrživosti domaćinstava tokom prvih 72 sata krize, dok se nadležne službe ne mobilizuju. Cilj je osigurati da građani mogu zadovoljiti osnovne životne potrebe u tom periodu.
Smernice takođe uključuju edukaciju dece o pripremi za hitne slučajeve, brigu o osobama sa invaliditetom i informisanje javnosti o potencijalnim rizicima. Ova evropska inicijativa pokriva širok spektar kriza, ne samo prirodne katastrofe. Iako nisu pravno obavezujuće, predstavljaju nastavak strategije spremnosti usvojene u martu 2025. godine.
Nekoliko dana ranije, 29. oktobra, britanski Crveni krst je ažurirao vodič za pripremu domaćinstava. Preporučuje se obezbeđivanje dovoljne količine pijaće vode, dugotrajne hrane koja ne zahteva kuvanje, lekova i osnovnih sredstava za higijenu. Ključna poruka je organizacija svakodnevnih namirnica kako bi se zadovoljile potrebe domaćinstava u kriznim situacijama.
Voda je najvažnija, a britanski Crveni krst savetuje da se obezbedi između 2,5 i 3 litra pijaće vode po osobi dnevno. Za četvoročlanu porodicu to iznosi od 30 do 36 litara za tri dana. U slučaju beba ili specifičnih zdravstvenih potreba, potrebne su veće količine. Flaširana voda treba da se čuva na hladnom i tamnom mestu.
Kada je reč o hrani, preporučuje se izbor namirnica sa dugim rokom trajanja koje ne zahtevaju kuvanje. U špajzu bi trebalo da se nađu konzervirane mahunarke, riblje konzerve, dvopek, orašasti plodovi, suvo voće, dugotrajno mleko i žitne pločice. Količine treba prilagoditi potrebama i navikama porodice.
U slučaju nestanka struje, važno je znati da zatvoren frižider može zadržati bezbednu temperaturu do četiri sata, dok pun zamrzivač može zadržati temperaturu i do 48 sati. Međutim, lako kvarljive namirnice, kao što su meso i mlečni proizvodi, zahtevaju posebnu pažnju. Ne oslanjajte se na miris ili izgled hrane, jer ukoliko je bila na temperaturi iznad 4°C duže od dva sata, mora se baciti.
Pametno skladištenje namirnica može pomoći u smanjenju bacanja hrane. Umesto pravljenja posebnih zaliha, preporučuje se kupovina većih količina namirnica koje se redovno koriste, uz sistematsku rotaciju. Proizvode sa kraćim rokom trajanja treba stavljati napred i prvo ih trošiti.
Priprema za 72 sata krize ne zahteva velike troškove. Dovoljno je imati osnovne sitnice kao što su otvarači za konzerve, baterijske lampe, rezervne baterije i napunjen power bank. Važno je napomenuti da kućne zalihe nikada ne bi trebalo da zamene zvanična uputstva nadležnih organa u slučaju evakuacije.
S obzirom na sve veće rizike od prirodnih katastrofa i drugih kriza, ove smernice su izuzetno važne za povećanje otpornosti građana. Priprema i samoodrživost tokom prvih 72 sata mogu značajno olakšati situaciju i smanjiti pritisak na hitne službe, omogućavajući im da se fokusiraju na hitne slučajeve i one koji su u najtežoj situaciji.
Svako domaćinstvo treba da preuzme odgovornost za svoju sigurnost i dobrobit, a edukacija i pravovremena priprema su ključni faktori u tom procesu. Na taj način, građani mogu doprineti ne samo svojoj bezbednosti, već i opštem blagostanju zajednice u kojoj žive.
