Ako su vaši roditelji ikada pravili razliku među decom, verovatno znate koliko to može biti bolno, posebno ako niste bili „omiljeno“ dete. Međutim, ređe se govori o tome koliko štete može naneti detetu koje je stalno stavljano na pijedestal. Taj obrazac ponašanja, kada jedno dete u porodici ima privilegovan status, naziva se sindrom zlatnog deteta. Iako zvuči laskavo, posledice mogu biti duboke – po to dete, njegovu braću i sestre, ali i odnos sa roditeljima.
Zlatno dete je ono koje roditelji otvoreno favorizuju. Dobija više pažnje, pohvala i priznanja u odnosu na drugu decu u porodici. Na prvi pogled, to može delovati kao prednost. Ipak, terapeuti upozoravaju da ovakav tretman vodi do nerealnih očekivanja, perfekcionizma, straha od neuspeha i nesigurnosti u kasnijem životu.
Postoji nekoliko znakova koji mogu ukazivati na sindrom zlatnog deteta. Prvi znak je otvoreno favorizovanje od strane roditelja, gde zlatno dete stalno dobija pohvale, čak i za najmanje uspehe, dok se ostali članovi porodice zanemaruju. Drugi znak je poremećen osećaj odgovornosti, gde se od zlatnog deteta često očekuje da bude savršeno ili da nosi porodične ambicije, dok se u nekim slučajevima pravila za njega ne primenjuju kao za ostale.
Takođe, brat ili sestra zlatnog deteta stalno su negativno upoređivani, što stvara razdor i osećaj nepravde. Roditelji često projektuju svoje snove na zlatno dete, što dovodi do stresa i pritiska. Zlatno dete može razviti osećaj privilegovanosti i očekivati istu pažnju i priznanja i od drugih, što može dovesti do frustracije kada to ne dobije.
Strah od greške i težnja ka savršenstvu postaju pokretačka snaga, dok zlatno dete često skriva neuspehe kako bi održalo savršenu sliku. U isto vreme, iako deluje sigurno, zlatno dete može imati krhko samopouzdanje, zavisiti od tuđeg mišljenja i osećati se nedovoljno dobrim. Zbog godina ugađanja roditeljima, često ne zna šta zapravo želi i ko je van te uloge.
Pritisak da ne razočara i da bude „najbolji“ može ostaviti ozbiljne posledice na mentalno zdravlje. Mnogi odrasli sa ovim sindromom pate od hroničnog stresa i osećaja da nikad nisu dovoljno dobri.
Kako se izlečiti od sindroma zlatnog deteta? Prvi korak ka ozdravljenju je prepoznavanje obrasca. Ako ste se prepoznali u ulozi zlatnog deteta, znajte da niste sami. Terapija je odličan način da razložite uverenja koja vučete iz detinjstva i počnete da gradite zdraviju sliku o sebi.
Rad na sebi podrazumeva istraživanje sopstvenih vrednosti i želja, izvan tuđih očekivanja. Postavljanje granica i učenje da kažete „ne“ bez griže savesti ključno je za izgradnju stabilnih odnosa. Samoprihvatanje – dozvolite sebi da pravite greške i da budete nesavršeni. Ljubav ne bi trebalo da bude uslovljena uspehom.
Na kraju, klinički psiholog Paul Losoff ističe da zlatno dete može izrasti u izuzetnu osobu, ali samo ako nauči da voli sebe i bez aplauza. Važno je razumeti da je put ka ozdravljenju proces koji zahteva vreme i trud, ali rezultati mogu biti oslobađajući i osnažujući. Uz podršku i rad na sebi, moguće je prevazići posledice toksičnog favorizovanja i izgraditi zdravije odnose sa sobom i drugima.
