Svetski dan štednje obeležava se danas širom sveta, a Narodna banka Srbije (NBS) ističe značaj štednje kao načina odricanja od trenutne potrošnje radi obezbeđivanja sigurnije budućnosti. Ovaj dan, koji se već 101 godinu obeležava poslednjeg dana oktobra, pruža priliku da se svi podsete na važnost štednje, kako za pojedince, tako i za društvo u celini.
NBS naglašava da polaganje depozita u banke ne samo da čuva sredstva, već ih i uvećava kroz kamate, pružajući tako izvor finansiranja kako privredi, tako i stanovništvu. Bez obzira na visinu kamatnih stopa u odnosu na inflaciju, suština štednje ostaje nepromenjena: ona predstavlja zamenu sadašnje potrošnje za buduću.
Uprkos globalnim ekonomskim neizvesnostima, štednja u dinarima i devizama nastavila je da raste i u 2025. godini, pri čemu je posebno izražen rast dinarske štednje. Ovaj trend, prema NBS, ukazuje na rast poverenja građana u domaću valutu i stabilnost finansijskog sistema. Od kada je 2012. godine započeta Strategija dinarizacije, štednja u dinarima je porasla više od 11 puta, dosegnuvši oko 10% ukupne štednje u domaćim bankama, dok je ranije iznosila manje od 2%. U istom periodu, devizna štednja je udvostručena, dostižući 15,9 milijardi evra.
Analiza NBS za period od 2012. do 2025. godine pokazuje da je dinarska štednja u više od 99% slučajeva bila isplativija od štednje u evrima. Na primer, na ulog od 100.000 dinara, oročen na godinu dana, štediša bi danas imao više od 60.000 dinara zarade više nego da je isti iznos čuvao u evrima. Glavni razlozi za ovu isplativost su veće kamate na dinarsku štednju, neoporezivanje kamata i stabilan kurs dinara.
Dinarizacija depozita kako privrede tako i stanovništva u ovom periodu više je nego udvostručena, sa 18,8% na 46,3%. Ovi podaci ukazuju na sve veću sklonost građana ka štednji u domaćoj valuti, koja se pokazuje kao sigurnija i profitabilnija opcija.
NBS podseća da štednja ne znači samo akumulaciju novca, već i planiranje budućnosti. U vreme kada su globalni ekonomski uslovi nepredvidivi, štednja postaje ključna za ličnu i porodičnu sigurnost. Uz to, štednja može pomoći u ostvarivanju različitih ciljeva, bilo da se radi o kupovini nekretnine, školovanju dece ili jednostavno stvaranju finansijske sigurnosti.
Svetski dan štednje može poslužiti i kao podsticaj za sve nas da razmislimo o svojim finansijskim navikama. Učenje o štednji, pravilnom upravljanju novcem i donošenju pametnih finansijskih odluka može značajno poboljšati kvalitet života pojedinca.
Upravo je zato važno osnažiti svest o značaju štednje među svim građanima. Edukacija o finansijskim proizvodima, kamatnim stopama i mogućnostima investiranja može pomoći ljudima da donesu informisane odluke o svojim finansijama.
Kako bi se štednja učinila dostupnijom, banke su počele da nude različite proizvode koji su prilagođeni potrebama klijenata, uključujući štedne račune sa povoljnijim kamatnim stopama, oročene depozite, kao i različite oblike investicija. Ovi proizvodi omogućavaju građanima da štednju prilagode svojim finansijskim ciljevima i mogućnostima.
Na kraju, štednja je ključni element svakodnevnog života i ekonomske stabilnosti. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, Svetski dan štednje nas podseća na važnost planiranja i odgovornog upravljanja novcem, kako bi osigurali bolju budućnost za sebe i svoje porodice.
