Kada se pomenu pretraživači, većina ljudi prvo pomisli na Chrome, Firefox, Safari ili Edge. Iza ovih popularnih pregledača stoje endžini, koji su mehanizmi koji definišu kako pregledač funkcioniše, šta može da prikaže i kako će izgledati stranice koje korisnici posećuju. U svetu pretraživača postoje tri glavna endžina: Google-ov Blink, Apple-ov WebKit i Mozilla-in Gecko. Pored ovih, postoji i nekoliko manjih, kao što je Goanna, koji se koristi u pretraživaču Pale Moon.
Međutim, u novije vreme, na scenu je stupio i LadyBird, potpuno novi endžin koji se razvija od nule. Prvo alfa izdanje ovog endžina planirano je za 2026. godinu, beta verzija za 2027, a stabilno izdanje za 2028. Ideja iza LadyBird-a je da se stvori nezavistan pregledač koji neće zavisiti od postojećih rešenja i tehnologija.
LadyBird je poseban iz više razloga. U prošlosti je postojalo više različitih endžina, poput Trident-a (koji je koristio Internet Explorer) i Presto-a (koristio je Opera), ali većina njih je ugašena ili preuzeta od većih kompanija. Danas je Blink dominantan na tržištu, što znači da postavlja standarde koje programeri moraju da prate. Ova dominacija dovodi do smanjenja konkurencije, što usporava inovacije. Kada jedan endžin ima monopol, internet postaje previše zavistan od odluka jedne kompanije.
Jedna od ključnih prednosti LadyBird-a je to što se gradi od temelja, bez korišćenja nasleđenog koda iz Chromijuma ili Gecka. Umesto toga, oslanja se na modularnu arhitekturu, pri čemu je jezgro podeljeno u odvojene biblioteke, kao što su LibWeb (za renderovanje), LibJS (za JavaScript), LibWasm (za WebAssembly) i LibGfx (za grafiku). Ova modularnost omogućava da se svaka komponenta razvija zasebno, što olakšava održavanje i poboljšava sigurnost.
Još jedan bitan aspekt je to što LadyBird ne trpi tržišne pritiske velikih igrača, što mu omogućava da se fokusira na čistu implementaciju web standarda, bez kompromisa i „zakrpa“ koje prate starije endžine. Ovo može doprineti tome da LadyBird postane napredniji od svojih prethodnika, jer se ne mora oslanjati na zastarele rešenja.
Međutim, najveći izazov za svaki novi endžin, uključujući LadyBird, jeste kompatibilnost. Internet je kompleksno mesto, a sajtovi često koriste različite tehnike, zastarele funkcije i specifične optimizacije. Novi endžin mora proći kroz hiljade testova kako bi se osiguralo da može da prikaže „stvarni web“ bez grešaka. Ukoliko sajtovi ne ulože trud u optimizaciju svojih stranica za LadyBird, korisnici neće imati razloga da ga koriste, što može otežati njegov opstanak.
Ipak, snaga ovog projekta nije samo u razvoju još jednog pregledača, već u potencijalu da razmrda ustaljeni poredak. Nezavistan endžin kao što je LadyBird ima mogućnost da vrati ravnotežu i spreči da samo jedna ili dve velike kompanije diktiraju standarde interneta. Ako LadyBird uspe, mogao bi postati novi reper za razvoj pregledača i omogućiti zdraviju konkurenciju, kao i brže inovacije na mreži.
U svetu gde dominacija nekoliko velikih kompanija često usporava napredak, LadyBird bi mogao doneti potrebne promene. Njegov pristup razvoju i fokus na modularnost i nezavisnost može otvoriti vrata novim mogućnostima i omogućiti programerima da se fokusiraju na inovacije, umesto da se prilagođavaju strogim pravilima velikih igrača.
U zaključku, LadyBird predstavlja uzbudljiv razvoj u svetu pretraživača i može imati značajan uticaj na način na koji koristimo internet u budućnosti. Sa planiranim rokovima za izdanja i jasno definisanim ciljevima, ovaj endžin bi mogao postati ključni igrač u industriji, donoseći nove standarde i mogućnosti za sve korisnike.
