Leskovacki ajvar je nedavno zauzeo prvu poziciju na svetskoj rang-listi najboljih namaza od povrća, prema podacima gastronomske platforme Taste Atlas. Ova oznaka je stigla kao rezultat visoke ocene od 4,9 na skali do 5, što potvrđuje njegovu izuzetnu kvalitetu i popularnost. Na drugom mestu našao se makedonski ajvar, dok se na trećem mestu plasirala bugarska ljutenica.
Ajvar je tradicionalni namaz koji se pravi isključivo od lokalnih sorti crvene paprike. Proces pripreme uključuje pečenje paprika na otvorenom plamenu, nakon čega se one čiste, melju, suše i sporo prže, sve to ručno. Taste Atlas posebno ističe da pravi ajvar ne bi trebao sadržavati delove semena ili ugljenisanih delova kožice, koji se uklanjaju tokom pečenja. Ovaj namaz dolazi u dve varijante – blagoj i ljutoj.
Miloš Marjanović, čiji porodični gazdinstvo u Nakrivnju kod Leskovca uzgaja papriku i proizvodi ajvar, ističe da je ova oblast među najboljima za uzgoj sorte kurtovska kapija, koja je najprikladnija za pravljenje ajvara. Marjanović naglašava da je kvalitet ajvara vrlo visok, ali dodaje da je u poslednje vreme sve teže pronaći ljude koji se bave uzgojem kurtovske kapije na pravi način, što može dovesti do smanjenja njene dostupnosti.
Na pitanje o isplativosti prodaje prerađenih proizvoda u odnosu na svežu papriku, Marjanović objašnjava da ne postoji univerzalan odgovor. Svaki poljoprivrednik mora da pronađe ono što mu više odgovara, jer oba pristupa imaju svoje prednosti i mane. Prodaja sirove paprike zahteva velike površine zemljišta, dok se kod prerade može postići slična zarada uz mnogo manje ulaganja. Međutim, posao sa preradom počinje tek nakon berbe.
Marjanović takođe napominje da je teško probiti se na tržištu sa gotovim proizvodom. Mnogi se suočavaju sa izazovima i odustaju nakon nekoliko godina, dok oni koji opstanu moraju da se posvete poslu u potpunosti. Stalne mušterije su ključne za uspeh, dok se sveža paprika uvek može prodati jer je veoma tražena.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je berba paprike u Srbiji obavljena na 9.483 hektara, sa prinosom od 20,1 tone po hektaru, što je ukupno 190.883 tona. Ovi podaci pokazuju rast u odnosu na 2023. godinu, kada je prinos bio 119.396 tona sa nešto većom površinom od 9.915 hektara.
U svetlu ovih uspeha, Leskovac i njegova okolina postaju sve prepoznatljiviji na svetskoj gastronomskoj mapi. Ajvar, kao istaknuti proizvod ovog kraja, ne samo da predstavlja kulinarsku tradiciju, već i potencijal za ekonomski razvoj. Ulaganja u kvalitetnu proizvodnju ajvara i njegovo brendiranje na međunarodnom tržištu mogu doneti nove mogućnosti za lokalne poljoprivrednike i proizvođače.
Kako raste interesovanje za tradicionalne proizvode, tako i Leskovac dobija na značaju kao centar za proizvodnju ajvara. Ovaj fenomen može doprineti očuvanju lokalne tradicije i poboljšanju životnog standarda u regionu. Stručnjaci smatraju da bi dodatna ulaganja u marketing i promociju ajvara mogli dodatno unaprediti njegovu reputaciju i povećati izvoz.
S obzirom na sve veće interesovanje potrošača za prirodnim i domaćim proizvodima, Leskovac ima priliku da se pozicionira kao lider u proizvodnji ajvara. U tom smislu, važno je da se očuva kvalitet i tradicija, ali i da se adaptira savremenim tržišnim zahtevima, kako bi se osiguralo da Leskovac nastavi da bude poznat po svom ajvaru i u budućnosti.
