U poslednje vreme, tema osnaživanja žena i ravnopravnosti u vezama postaje sve prisutnija, a istovremeno se javljaju novi seksualni trendovi koji na prvi pogled deluju oslobađajuće. Jedan od takvih fenomena je hotwifing, praksa u kojoj žena ima seksualne odnose sa drugim muškarcima uz saglasnost svog partnera, često uz njegovo prisustvo. Ovaj trend se sve više promoviše na društvenim mrežama i specijalizovanim aplikacijama kao simbol poverenja i seksualnog oslobađanja. Međutim, analiza ovog fenomena otkriva da on može biti samo još jedan oblik tradicionalne dominacije i kontrole.
Hotwifing se teorijski opisuje kao dogovor između partnera u otvorenoj vezi, gde muškarac ostaje veran, dok žena ima slobodu da se sastaje s drugim partnerima. Ova dinamika se često predstavlja kao seksualno eksperimentisanje koje osnažuje vezu. Ipak, u praksi, žene često postaju sredstvo koje ispunjava muške fantazije, dok njihove želje i identiteti ostaju u drugom planu. Na taj način, hotwifing može postati alat kojim muškarac potvrđuje svoju dominaciju, a žena se svede na objekt u tuđoj priči.
S obzirom na to da društvene mreže igraju ključnu ulogu u širenju ovakvih praksi, muškarci često dele svoja iskustva i snimke seksualnih avantura svojih partnerki, predstavljajući sebe kao otvorene i napredne. Međutim, u stvarnosti, mnogi od njih koriste ovaj fenomen kako bi kontrolisali ponašanje žena, dok se prikrivaju iza fasade liberalizma. Internet je omogućio stvaranje zajednica koje normalizuju ovakve odnose kao ravnopravne, iako to često nije slučaj. Ženska seksualnost se podstiče, ali isključivo u skladu sa muškim fantazijama, što briše granicu između dogovorenog eksperimentisanja i manipulacije.
Iako postoje parovi kod kojih ovakva dinamika funkcioniše na ravnopravnim osnovama, u većini slučajeva hotwifing zadržava tradicionalne obrasce moći. Ženska seksualnost se koristi ne kao izraz ličnog zadovoljstva, već kao alat u muškom narativu. Ovaj fenomen postavlja pitanje da li se zaista radi o ženskoj slobodi ili o modernizovanom obliku starih patrijarhalnih obrazaca. Na površini, hotwifing deluje kao oslobađajuća praksa, ali u suštini često predstavlja sofisticirani oblik kontrole, gde se privid izbora koristi kao opravdanje za muškarčevu dominaciju.
Jedan od ključnih problema leži u nerazumevanju razlike između istinskog seksualnog osnaživanja i manipulacije. Pravo osnaživanje podrazumeva ravnotežu želja, granica i kontrole, bez potrebe da se jedna strana stavi u funkciju druge. Kada se ženska seksualnost koristi isključivo kao sredstvo za ispunjenje muških fantazija, dolazi do objektivizacije, koja može imati dugoročne posledice po emocionalno i psihološko zdravlje žena.
U savremenom društvu, gde se često propagira ideja o slobodi izbora, važno je postaviti pitanje koje vrednosti zapravo promovišemo. Hotwifing može izgledati kao izražavanje slobode i povjerenja, ali u mnogim slučajevima skriva duboko ukorenjene obrasce kontrole i dominacije. Prava sloboda ne bi trebala biti obeležena uslovima i kontrolom, već osnaživanjem i poštovanjem obostranih želja i granica.
Dok se seksualni trendovi razvijaju, važno je kritički analizirati njihove implikacije i postaviti se protiv starih obrazaca moći koji se mogu skrivati iza savremenih praksi. Prava ravnopravnost i osnaživanje žena ne bi trebali biti samo fraze koje se koriste u popularnoj kulturi, već stvarna nastojanja da se promene dinamike moći u svim aspektima života, uključujući i seksualne odnose. U tom smislu, neophodno je raditi na stvaranju prostora gde su glasovi žena ravnopravni, a njihova seksualnost poštovana, bez manipulacije i kontrole.
