Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je 26. juna da je naredio ukrajinskoj službi državne bezbednosti da pokrene 40-dnevnu kampanju protiv ruskih ciljeva, sa ciljem da se „utiče na državu agresora kako bi bila primorana da okonča rat“. Ova odluka došla je usred intenziviranja sukoba između Ukrajine i Rusije, a Kijev je pojačao napade na Rusiju kroz različite operacije usmerene na ključne linije snabdevanja na okupiranim teritorijama, uključujući Krim, kao i kroz seriju napada raketama dugog dometa na Moskvu i Sankt Peterburg.
Tri nedelje nakon početka kampanje, analitičari se pitaju koliko je ona bila uspešna i šta može značiti za budućnost rata. Orisija Lucjevič, direktorka Ukrajinskog foruma pri istraživačkom centru Četam haus, smatra da je naziv kampanje „40-dnevna“ simboličan i utemeljen na pravoslavnoj tradiciji, posebno usmeren prema Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu. „Zelenski je majstor narativnog nastupa“, kaže ona, naglašavajući da je to poruka Rusiji da je sada na njima da odluče o svojoj sudbini.
Filips O’Brajen, profesor strateških studija, dodaje da je kampanja više psihološka nego vojna. „Ne mislim da postoji očekivanje da će 40-dnevna kampanja naterati Rusiju na predaju. To je način da se pošalje poruka: ‘Mi možemo da prenesemo rat na vašu teritoriju’“, navodi O’Brajen, dodajući da je cilj izazvati naftnu krizu u Rusiji i usmeriti pažnju Ukrajinaca na akcije koje njihova zemlja preduzima na bojnom polju.
Kampanja obuhvata niz operacija, uključujući napade na ruske rafinerije, vojne objekte i infrastrukturne ciljeve. Penzionisani australijski general Mik Rajan opisuje je kao „operaciju uticaja“ koja ima za cilj da primora Rusiju da okonča invaziju. Do 5. jula, ukrajinski Generalštab je izvestio da je onesposobljeno 42,74% ruskih kapaciteta za preradu nafte, uz značajne gubitke u industriji.
Tokom nedeljnih operacija, ukrajinske snage su izvele 13 napada na ključne vojne ciljeve, uključujući aerodrome na Krimu i rafinerije u Sankt Peterburgu i Jaroslavlj. Ovi napadi su doveli do značajnih problema u snabdevanju naftom u Rusiji, što se ogleda u dugim redovima na benzinskim pumpama i povećanom osećaju nesigurnosti među stanovnicima.
Ukrajinske akcije su takođe izazvale političke tenzije unutar Rusije, jer su kritičari počeli da prebacuju odgovornost na rusku vladu zbog nesposobnosti da zaštiti ključnu infrastrukturu. Prema Institutu za proučavanje rata, uspešni ukrajinski napadi su primorali ruski ultranacionalistički informativni prostor da se suoči sa realnošću, što može dovesti do daljih unutrašnjih problema za Putina.
Lucjevič takođe ističe da su ukrajinski napadi na rusku teritoriju mogli uticati na promenu stava američke administracije prema Ukrajini. Tokom nedavnog samita NATO-a, Donald Tramp je nagovestio mogućnost pružanja licencije Ukrajini za proizvodnju sofisticiranih raketnih sistema, što pokazuje promenjenu percepciju o ukrajinskoj sposobnosti da se bori protiv Rusije.
Gledajući napred, spekulacije o budućim vojnim operacijama se šire. Denis Štilerman, glavni konstruktor ukrajinskog proizvođača raketa, sugeriše da bi napadi na ključne vojne objekte u Moskvi mogli početi već u septembru. Takođe se razmatra mogućnost ponovnog zauzimanja teritorije koju kontroliše Rusija, s obzirom na to da su ruske snage sve više iscrpljene.
Iako je kampanja formalno predstavljena kao 40-dnevna, analitičari veruju da će se ona verovatno nastaviti i intenzivirati. Ova situacija stvara dalju neizvesnost u vezi sa budućim razvojem sukoba, dok se svet pažljivo osvrće na dešavanja u regionu.
