U trenutku kada se vaš raspored menja usled novog posla, dužeg radnog vremena ili dodatnih obaveza, često poslednji na listi prioriteta postane vaš pas. Ovaj verni prijatelj, koji vas sa nestrpljenjem čeka, može reagovati na promene u vašem životu na načine koje možda ne razumete.
Kada se suočavate sa stresom i umorom, pas može početi da pokazuje ponašanja koja vlasnici često doživljavaju kao bezobrazluk ili tvrdoglavost. Međutim, u svetu pasa, ti signali obično ukazuju na nešto drugo. Rutina je veoma važna za pse, a svaka promena u vašem rasporedu može biti doživljena kao destabilizacija njihovog poznatog sveta. Vreme ustajanja, šetnje, obroka i igre stvara osećaj reda koji im pomaže da se osećaju sigurno. Kada vi duže ostajete na poslu ili preskočite igru, pas to ne vidi kao „danas smo zauzeti“, već kao promenu koja ga uzrujava.
Zbog toga, pas može početi da pojačava ponašanja koja mu daju osećaj kontrole. Može vas pratiti iz sobe u sobu, ne dozvoliti vam da zatvorite vrata, ili reagovati čim uzmete ključeve ili obujete cipele. Ova ponašanja nisu izraz prkosa, već pokušaj da razume ili spreči promenu koja dolazi.
Uz to, višak energije koji se ne isprazni kroz šetnje i igru često se prelije u nestašluk. Produženo radno vreme često dovodi do smanjenja kvaliteta zajedničkog vremena provedenog sa psom. Šetnje postaju kraće, igra se preskoči, a treninzi se odlažu. Međutim, energija koju pas akumulira ne nestaje sama od sebe; ona mora negde da ode. Ako pas ne dobija dovoljno fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije, usmerava tu energiju na destruktivne načine, poput žvakanja nameštaja ili kopanja po jastucima. Ono što vi možda vidite kao haos, zapravo je pas koji se bori sa viškom neispražnjene energije.
Šetnja za psa nije samo biološka potreba, već i psihološki ventil. Kroz mirise, interakciju i kretanje, pas reguliše stres i oseća se ispunjenije. Mentalna stimulacija takođe igra ključnu ulogu u ponašanju pasa. Kratki treninzi, igra njuškanja ili jednostavne vežbe poslušnosti mogu značajno smanjiti napetost i pomoći psu da se oseća bolje. Kada se ovi elementi uklone iz svakodnevice, pas ostaje bez mehanizma samoregulacije, što može dovesti do intenzivnijih i upadljivijih ponašanja.
Važno je da se vlasnici pasa osvrnu na promene u svom rasporedu i razumeju kako one utiču na njihove ljubimce. Prilagođavanje rutini može pomoći psu da se oseća sigurnije i manje uznemireno. Pokušajte da se organizujete tako da obezbedite vreme za igru i šetnju, čak i kada ste umorni ili zauzeti. Uključivanje kratkih vežbi u svakodnevnicu može biti od velike koristi.
Pored fizičke aktivnosti, mentalna stimulacija može se postići kroz razne igre i aktivnosti koje podstiču psa da razmišlja i istražuje. Ove aktivnosti ne samo da pomažu u smanjenju stresa, već i jačaju vezu između vas i vašeg psa. Na kraju, pas je društveno biće koje treba vašu pažnju i interakciju. Kada im to nedostaje, njihovo ponašanje može postati nepredvidljivo i izazovno.
Svi mi prolazimo kroz izazovne periode u životu, ali važno je da ne zaboravimo na naše četvoronožne prijatelje. Njihova sreća i dobrobit zavise od naše pažnje i brige. Uzimanje vremena za igra i šetnje može učiniti čuda za vašeg psa, a ujedno i za vas. Zajedničke aktivnosti ne samo da poboljšavaju kvalitet života vašeg ljubimca, već jačaju i vašu međusobnu vezu.
