Procesuiranje ratnih zločina, promena imena bazena u Kotoru, vraćanje broda i isplata odšteta logorašima su među zahtevima kojima Hrvatska uslovljava ulaz Crne Gore u Evropsku uniju. U dokumentu koji je dobio Radio Slobodna Evropa, ističe se da ključna otvorena pitanja „moraju biti rešena pre nego što Crna Gora pristupi Evropskoj uniji“. Hrvatska naglašava da je opipljiv napredak presudan za podršku u Hrvatskoj, uključujući ratifikaciju pristupnog ugovora.
Među zahtevima su i zatvaranje pregovaračkih poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika). Šta Crna Gora do sada preduzela po pitanju otvorenih pitanja sa Hrvatskom?
Zahtev 1. Pitanje logora Morinj
Isplata odšteta za žrtve logora Morinj se već sprovodi. Crna Gora je od 2014. godine počela da isplaćuje odštetu hrvatskim logorašima. Zdravko Begović, zastupnik mnogih logoraša, potvrdio je da su svi predmeti okončani. „Sve je isplaćeno“, rekao je on, dodajući da su iznosi varirali od deset do 40.000 evra.
Premijer Hrvatske, Andrej Plenković, naglasio je da se traženi zahtevi odnose na „nerešena pitanja vezana za evropske vrednosti“, a da Crna Gora „do sada nije napravila iskorak“.
Zahtev 2. Obeležje za žrtve Morinja
Crnogorski parlament je 13. oktobra usvojio izmene Zakona o spomen-obilježju, čime se otvara mogućnost naknadnog odobravanja spomen-ploče u Morinju. Ova ploča, koja je otkrivena u oktobru 2022. godine, posvećena je hrvatskim civilima i borcima koji su bili zatočeni tokom opsade Dubrovnika. Hrvatska je izrazila zabrinutost oko ploče, ističući da je postavljen metalni okvir koji može da je prekrije.
Zahtev 3. Bazen u Kotoru
Hrvatska zahteva promenu imena gradskog bazena u Kotoru, koji nosi ime Zorana Gopčevića, vojnika iz logora Morinj. Crnogorski parlament je usvojio izmene Zakona o sportu, što bi moglo omogućiti preimenovanje bazena, s obzirom na to da je prošlo više od 40 godina od Gopčevićeve smrti.
Zahtev 4. Procesuiranje ratnih zločinaca
Hrvatska traži i procesuiranje ratnih zločina. U Crnoj Gori je vođeno devet postupaka za ratne zločine, od kojih su prva četiri završena osuđujućim presudama. Bojana Malović iz Akcije za ljudska prava navela je da je napredak usporen zbog neodgovaranja Hrvatske na zamolnice.
Zahtev 5. Pitanje nestalih
Rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana je još jedan od zahteva. Crna Gora je postigla sporazum o saradnji na ovom pitanju, ali se očekuje veća razmena informacija između dve države.
Zahtev 6. Imovinska pitanja Hrvata
Hrvatska takođe traži rešavanje imovinskih prava svojih porodica u Crnoj Gori, uključujući 51 porodicu iz Tivta. Mnoge od njih, poput porodice Tripković, decenijama pokušavaju da povrate imovinu koja im je oduzeta.
Zahtev 7. Pitanje granice
Hrvatska zahteva i potvrdu granice na poluostrvu Prevlaka. Ova granica, koja je utvrđena još 2002. godine, i dalje je predmet spora između dve države.
Zahtev 8. Brod Jadran
Pitanje školskog broda Jadran ostaje neizvesno, a Hrvatska je više puta protestovala zbog njegovog statusa. Crna Gora se drži svog stava o vlasništvu nad brodom, ističući potrebu za konstruktivnim dijalogom.
Crna Gora je napredovala u procesu pristupanja EU, zatvorivši 21 poglavlje, ali se očekuju dalji pregovori i rešavanje otvorenih pitanja do kraja godine. Evropski zvaničnici sugerišu da bi proces mogao biti završen do 2027. godine.
