Ako greškom uplatite novac na tuđi račun, postupak povrata sredstava može biti komplikovan. U suštini, povrat novca ne zavisi automatski od banke, već je mnogo toga prepušteno volji primaoca i vašoj pravnoj inicijativi. Ova situacija postaje još složenija kada se uzme u obzir da li je greška učinjena prema fizičkom ili pravnom licu.
Ekonomista Nemanja Antić ukazuje na važnost razumevanja razlike između uplata prema firmama i fizičkim licima. Prema njegovim rečima, ako greškom uplatite novac firmi, obično je moguće brzo rešiti problem putem telefonskog poziva. S druge strane, kada se radi o fizičkim licima, situacija može biti znatno teža. „Fizičko lice može da negira da je primilo novac ili se praviti blesavo. U većini slučajeva, to su male sume i ne goni se po službenoj dužnosti“, objašnjava Antić.
On takođe upozorava građane da budu oprezni prilikom obavljanja transakcija. „Važno je voditi računa kome, kada i gde uplaćujete. Snimite šablone u svom telefonu i imajte povratnu spregu sa SMS-om kako biste proverili da li ste napravili grešku. Banke ne mogu samoinicijativno da vrate novac, jer ne znaju šta leži iza tih uplata“, ističe Antić.
U slučaju da primalac odbije da vrati novac koji je greškom poslat na njegov račun, advokat Predrag Savić objašnjava pravne korake koje možete preduzeti. „Prvi potez bi mogao biti da se zamoli banka da obavesti lice kojem je uplaćen novac da ga vrati mirnim putem. Ukoliko to ne uspe, sledeći korak je slanje opomene, a zatim pokretanje tužbe zbog neosnovanog bogaćenja“, kaže Savić. Međutim, napominje da je pokretanje pravnog postupka često neisplativo kada su u pitanju manje sume novca.
Ukoliko se odlučite na pravni put, važno je napomenuti da će vam biti potrebna stručna pomoć. „Ako suprotna strana odluči da se upusti u spor, može doći do potrebe za veštačenjem. Sud neće presuditi bez veštaka ekonomske struke“, dodaje Savić.
Goran Gajić, novinar iz Minhena, takođe se osvrće na ovu temu. On naglašava značaj brze reakcije prilikom greške u uplati. „Transferi se obavljaju najčešće u roku od jednog radnog dana. Ako je greška primetila pre nego što je novac legao na račun druge strane, banke mogu bez problema izvršiti povrat. Kasnije, banke više nemaju pristup tom novcu“, podseća Gajić.
Jedna od situacija koja može olakšati proces povrata novca je dupli transfer. „U slučaju duplog transfera, povrat novca može biti jednostavniji, uz dobru komunikaciju sa bankom“, zaključuje Gajić.
Na kraju, ključna poruka koju stručnjaci šalju građanima jeste da budu oprezni prilikom obavljanja transakcija, jer greške u uplati mogu dovesti do komplikovanih pravnih postupaka. Uvek je bolje biti proaktivan i preduzeti mere opreza nego se suočiti sa neprijatnostima koje mogu proizaći iz grešaka u prenosu novca. U svetu gde su digitalne transakcije svakodnevna pojava, razumevanje prava i mogućnosti povrata novca postaje sve važnije.
