Biotehnološke i medicinske firme, kao i one iz agrotehnologije i tehnologije hrane, dominiraju startap scenom u Srbiji. Ove oblasti su daleko ispred ostalih sektora poput civilnog inženjerstva, energetike, gejminga i e-trgovine. Među ovim inovativnim firmama, startap „Tricel“ iz Beograda ističe se razvojem platforme KetlGen (CattleGen), koja ima za cilj da skrati vreme genetske selekcije goveda sa 15 na tri do pet godina. Ova inovacija bi mogla značajno da poveća proizvodnju i kvalitet mleka na srpskim farmama.
Aleksandar Milojković, jedan od osnivača „Tricela“, odrastao je u veterinarskoj ambulanti, gde je stekao duboko razumevanje stočarstva. Njegov san o održivom uzgajanju goveda, uz poštovanje dobrobiti životinja, ubrzo se pretvorio u praktičnu potrebu za unapređenjem genetskih selekcija. Tokom studija, upoznao se s problemima koje uzgajivači goveda imaju prilikom izbora genetskog materijala, što ga je podstaklo da razvije alat koji će im pomoći.
Milojković ističe da je važno prilagoditi genetski materijal lokalnim uslovima. Na primer, skandinavski bikovi nisu prilagođeni visokim letnjim temperaturama u Srbiji, što može dovesti do smanjenja proizvodnje mleka. Ova spoznaja ga je navela da zajedno sa stručnjacima iz molekularne biologije i računarstva, Nemanjom Vučićem i Markom Matićem, osnuje „Tricel“ i razvije platformu KetlGen. Ovaj sistem koristi biomarkere za bržu i efikasniju genetsku selekciju, što znači da će uzgajivači moći da dobiju relevantne podatke za tri do pet godina umesto dosadašnjih 10 do 15 godina.
Platforma omogućava analizu genetskog materijala iz različitih izvora, uključujući krv, dlaku i čak mleko, što predstavlja neinvazivan način uzorkovanja. Cilj je da se utvrdi sa kojim bikovima treba pariti krave kako bi se povećala proizvodnja mleka ili optimizovale željene osobine. Ovo je posebno važno s obzirom na to da se u Srbiju uvozi velika količina semena iz inostranstva, dok domaće rase mogu doneti slične ili bolje rezultate.
„Tricel“ se trudi da razvije rešenja koja ne favorizuju određene rase, već pružaju objektivne podatke koji će pomoći svakom stočaru. Njihova platforma će biti dostupna tržištu na jesen, nakon što završe testiranja i uspostave saradnju s investicionim fondovima. U međuvremenu, već su sprovedene preliminarne analize na nekoliko farmi, a planiraju i veće eksperimente.
Osim genetske analize, „Tricel“ će nuditi i praćenje ispoljavanja osobina životinja, tako da će poljoprivrednici moći da dobijaju podatke o proizvodnji mleka na dnevnoj ili nedeljnoj bazi. Na taj način, u slučaju smanjenja proizvodnje, moći će da identifikuju uzrok problema, bilo da se radi o promenama u ishrani ili drugim faktorima.
Aleksandar naglašava značaj dobrobiti životinja, ističući da su krave često žrtvovane za ljudske potrebe. Njihovo zdravlje i udobnost direktno utiču na proizvodnju mleka, te je važno obezbediti im bolje uslove života. Ovo ne samo da će poboljšati životinje, već će i povećati profitabilnost farmi.
Interesovanje domaćih uzgajivača za rešenja koja nudi „Tricel“ je veliko, a procene pokazuju da bi povećanje proizvodnje mleka po grlu moglo doneti značajne koristi. Ako bi farmi sa 100 goveda uspelo da poveća proizvodnju za jedan litar dnevno, to bi značilo dodatnih 28.000 litara mleka godišnje, bez velikih ulaganja.
Konačno, „Tricel“ planira da proširi svoju ponudu na evropsko tržište, dok već sada beleže značajno interesovanje u Srbiji. Aleksandar veruje da će njihova rešenja doprineti ne samo profitabilnosti stočara, već i dobrobiti životinja i zaštiti životne sredine, smanjujući potrebu za većim brojem krava i emisije metana. Sa svojim inovacijama, „Tricel“ ima potencijal da unapredi stočarstvo u Srbiji i doprinese održivijem pristupu u poljoprivredi.
