Direktor Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, Savo Štrbac, istakao je važnost popisa žrtava srpskog naroda stradalih u Drugom svetskom ratu i poslednjim ratnim dešavanjima iz 90-ih godina. U izjavi za RTRS, Štrbac je naglasio da je neophodno prikupiti i evidentirati informacije o žrtvama kako bi se sačuvalo sećanje na njih. Prema njegovim rečima, popisivanje žrtava iz devedesetih godina nije veliki istorijski razmak, što olakšava proces prikupljanja podataka.
Štrbac je ukazao na to da svaka porodica treba da bude svesna svojih korena i stradanja, te da je kolektivno sećanje ključno za očuvanje identiteta naroda. On je postavio pitanje o postojanju pet katedri za istoriju u Srbiji, a pritom naglasio da još uvek nije napisana disertacija o Jasenovcu, jednom od najtragičnijih mesta stradanja u istoriji srpskog naroda.
Prema njegovim rečima, spisak žrtava nije potreban kako bi se zadovoljila neka inostrana očekivanja, već prvenstveno zbog samog naroda. On je ukazao na kontinuiranu prisutnost ustaštva u Hrvatskoj od početka 90-ih godina, koje se povremeno smiruje, ali se ponovo aktivira, naročito nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Štrbac je istakao da se u Hrvatskoj ponovo širi ideologija koja glorifikuje ustaštvo, što se manifestuje kroz grafite i uzvikivanje ustaških parola, posebno uoči proslava značajnih događaja kao što su ‘Bljesak’ i ‘Oluja’.
On je skrenuo pažnju na „Tompsonizaciju Hrvatske“, što vidi kao sinonim za ustašizaciju. Ova indoktrinacija mladih traje već tri decenije i duboko je ukorenjena u društvu. Štrbac smatra da hrvatsko društvo mora da se suoči sa ovom problematikom kako bi izbeglo propast. Prema njegovim rečima, svi segmenti društva koji doprinose ovoj indoktrinaciji treba da se preusmere ka pozitivnim vrednostima, ali to ne može da se desi preko noći.
Naglasio je da su crkva, školstvo, mediji, ulica i porodica ključni faktori u obrazovanju omladine i da bi država trebala da razvije program koji bi trajao 20 do 30 godina kako bi se ispravili pogrešni trendovi u društvu. Štrbac je zaključio da promene zahtevaju vreme i posvećenost, ali da je neophodno raditi na edukaciji mladih kako bi se sprečila dalja indoktrinacija.
U svetlu ovih izjava, jasno je da je očuvanje sećanja na žrtve srpskog naroda od suštinskog značaja za buduće generacije. Popisivanje žrtava ne samo da bi pružilo uvid u istorijske događaje, već bi takođe doprinelo razvoju kolektivnog identiteta i sećanja. U tom kontekstu, Štrbacov poziv na akciju predstavlja važnu inicijativu koja može doprineti razumevanju prošlosti i izgradnji boljeg društva.
U zaključku, Štrbacov apel za popisivanje žrtava i suočavanje sa istorijom ukazuje na potrebu za aktivnim angažovanjem društva u očuvanju sećanja, što je ključno za izgradnju identiteta i jedinstva među ljudima. Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da je potrebno raditi na edukaciji i promicanju pozitivnih vrednosti kako bi se izgradila bolja budućnost za sve.
