Film, koji je nedavno objavljen, donosi novu perspektivu o Prvom svetskom ratu, naglašavajući da rat nije počeo u Sarajevu, kako se često misli, već u Beogradu. Autor filma, kroz dokumentarne snimke i intervjue sa istoričarima, želi da skrene pažnju na to da je istinska prekretnica i početak sukoba zapravo bio u prestonici Srbije.
U fokusu filma je događaj koji se odigrao 28. juna 1914. godine, kada je Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda. Međutim, autor argumentuje da je ovaj događaj bio samo okidač za već postojeće tenzije i konflikte u regionu, koji su se nagomilavali godinama unazad. Film istražuje političke, društvene i ekonomske okolnosti koje su dovele do izbijanja rata, ukazujući na to da su mnogi faktori iz Beograda igrali ključnu ulogu.
Jedan od ključnih momenata filma je potpisivanje „Beogradskog primirja“ 13. novembra 1918. godine, koje se dogodilo u zgradi današnjeg Narodnog muzeja. Ovaj datum, koji se često zanemaruje u istorijskim narativima, označava zvanični kraj rata za Srbiju. U filmu se ističe da je, iako se 11. novembar obeležava kao kraj rata na zapadnom frontu, zapravo Beograd bio mesto gde su se konačno postavili temelji mira.
Kroz niz intervjua sa istoričarima i stručnjacima, film postavlja pitanje kako su ovi događaji oblikovali modernu istoriju Balkana i Srbije. Pored toga, film istražuje i kako se sećanje na Prvi svetski rat prenosi kroz generacije i kako se ono koristi u savremenim političkim diskursima. Autor smatra da je važno sagledati celu sliku i razumevanje uzroka rata, a ne se oslanjati samo na pojedinačne događaje.
Film takođe donosi i lične priče preživelih i njihovih potomaka, koji svedoče o posleratnim traumama i gubicima. Ove priče osvetljavaju ljudsku dimenziju sukoba, pokazujući kako su rat i njegovi posledici oblikovali živote običnih ljudi. Autor se nada da će ovim filmom doprineti boljem razumevanju istorije i podstaći dijalog o prošlosti, koji je često obeležen polarizovanim stavovima.
Osim što se bavi temama rata i mira, film se dotiče i pitanja identiteta i nacionalizma. U vreme kada se u regionu ponovo javljaju tenzije, autor naglašava važnost istinskog razumevanja istorije kako bi se izbegle slične greške u budućnosti. Kroz analizu nacionalnih narativa, film postavlja izazove na preispitivanje kolektivnog pamćenja i identiteta naroda na Balkanu.
Autor filma, uz podršku stručnjaka, želi da podstakne kritičko razmišljanje o istoriji i njenoj interpretaciji. On smatra da je važno da se ne zaborave lekcije iz prošlosti, kako bi se izbegli sukobi u budućnosti. Film se stoga ne bavi samo događajima iz prošlosti, već i pitanjima koja su danas aktuelna i koja se tiču mira, pomirenja i zajedničke budućnosti.
Premijera filma izazvala je veliko interesovanje, a gledaoci su imali priliku da učestvuju u diskusiji nakon prikazivanja. Mnogi su istakli značaj ovakvih dokumentaraca koji nas podstiču na razmišljanje o važnosti istorije u oblikovanju sadašnjosti i budućnosti. Autor se nada da će film doprineti jačanju svesti o važnosti razumevanja složenosti ratova i mirnodopskih vremena, kao i o uticaju koji oni imaju na društvo.
Film predstavlja značajan doprinos razumevanju složenih istorijskih događaja i poziva sve nas da preispitamo svoje stavove i razmišljanja o prošlosti, jer, kako se često kaže, istorija se ponavlja ako je zaboravimo. U tom smislu, ovaj dokumentarac predstavlja važan korak ka boljem razumevanju i pomirenju na Balkanu.
