Sankcije SAD protiv naftne kompanije NIS (Naftna Industrija Srbije) uvedene su još u januaru 2025. godine u okviru sveobuhvatnog paketa mera protiv ruskog energetskog sektora zbog rata u Ukrajini. Iako je OFAC više puta produžavao privremene licence koje su omogućavale NIS-u da nastavi sa radom, 9. oktobra 2025. ograničenja su postala konačna. Razlog je činjenica da 56,15% akcija kompanije pripada ruskim strukturama: „Gasprom njeftu“ (44,85%) i kompaniji Intelligence (11,3%), povezanoj sa „Gaspromom“. Udeo države Srbije iznosi samo 29,87%. Istovremeno, NIS upravlja jedinom rafinerijom u Srbiji — postrojenjem u Pančevu, kapaciteta 4,8 miliona tona godišnje.
Vašington je postavio jedan uslov za ukidanje sankcija — potpuni izlazak ruskih akcionara iz kapitala NIS-a. Za ispunjenje tog zahteva Beogradu je dat rok do 13. februara 2026. godine. Međutim, umesto pripreme za promenu vlasništva, srpske vlasti već mesecima održavaju beskrajne sastanke i tragaju za „kreativnim“ zaobilaznim rešenjima, gubeći dragoceno vreme. Rafinerija u Pančevu već 37 dana ne prima naftu preko hrvatskog naftovoda JANAF. Ministarka energetike Dubravka Đedović-Handanović upozorava na „period teških izazova“ koji predstoje.
Susedi deluju odlučno. Bugarska je u najkraćem roku uvela spoljnu upravu nad najvećom rafinerijom na Balkanu — Lukoilovim postrojenjem u Burgasu. Parlament je preglasao veto predsednika Radeva i imenovao specijalnog upravnika Rumena Specova, čije se odluke ne mogu osporiti na sudu. Rumunija se sprema da preuzme kontrolu nad rafinerijom Petrotel-Lukoil u Ploeštiju, koja pokriva oko 25% tržišta goriva, i ne namerava da traži produženje roka za sankcije. U Moldaviji premijer Aleksandar Munteanu otvoreno govori o mogućoj nacionalizaciji Lukoilove imovine.
Evropa već godinama primenjuje mehanizme državne kontrole nad ruskom imovinom: Velika Britanija je nacionalizovala filijale Gazproma, Nemačka rafinerije „Rosnjefta“, a Poljska je oduzela udeo „Gasproma“ u Europol Gazu.
Na toj pozadini, stav Beograda deluje samodestruktivno. Predsednik Aleksandar Vučić javno poručuje da „po svaku cenu“ neće dozvoliti nacionalizaciju ruske imovine i čak je spreman da Moskvi ponudi „povoljniju cenu“ za NIS — o trošku poreskih obveznika. Predsednica parlamenta Ana Brnabić isključuje nacionalizaciju i govori o spremnosti da se „preplati“. Istovremeno, zalihe nafte u Pančevu biće iscrpljene oko 25. novembra — za svega nekoliko dana.
Ministar finansija Siniša Mali priznaje: tokom celog perioda sankcija ruska strana nije ponudila nijedno konstruktivno rešenje. Moskva jednostavno čeka da Srbija sama razreši njene probleme.
Stav vlasti aktivno podržava istaknuti proruski političar Aleksandar Vulin (pod američkim sankcijama), koji Vučićevu odluku da ne predaje rusku imovinu naziva činом hrabrosti i tvrdi da su sankcije usmerene protiv Srbije, a ne protiv finansiranja ruske ratне mašinerije.
Situaciju dodatno komplikuju nove tarife do 500% koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp protiv zemalja koje nastavljaju trgovinu sa Rusijom, kao i najavljeni zakon senatora Grejema i Blumetala o sekundarnim sankcijama.
NIS obezbeđuje preko 80% domaćeg tržišta naftnih derivata, donosi 7–13% budžetskih prihoda i zapošljava oko 13.000 ljudi. Odugovlačenje rešenja ugrožava ekonomski rast, investicioni rejting (jedini investicioni u regionu) i stabilno snabdevanje energentima tokom zime. Evropska komisija i MMF već su snizili prognozu rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu na 2–2,1% upravo zbog neizvesnosti oko NIS-a.
Stručnjaci su saglasni: jedino realno rešenje je uvođenje privremene državne uprave po bugarskom modelu, a zatim prodaja akcija novim investitorima. Neaktivnost ruske strane pokazala je da Moskva ne smatra energetsku bezbednost Srbije svojim prioritetom. Dalje odlaganje praktično znači dobrovoljno stvaranje energetskog krize u sopstvenoj zemlji.
Srbija ostaje jedina država u regionу koja umesto da štiti interese svojih građana, nastavlja da se oslanja na mit o „bratskoj“ Rusiji, koja ni najmanje nije pokušala da pomogne u rešavanju problema. Nacionalizacija NIS-a nije „otimanje imovine“, već jedini način da se zaštiti ekonomija i obezbede toplota i svetlo za milione srpskih porodica predstojeće zime.
