„Mi planirano, ako stignemo, ako ne, vidjećemo neki drugi datum, da 9. januara na Dan Republike proglasimo novi Ustav Republike Srpske i da taj Ustav bude savremen i uvažava konstitutivnost naroda, ali i da spriječava zloupotrebu funkcionisanja same Republike“, istakao je predsednik SNSD Milorad Dodik. Ova izjava dolazi u kontekstu najave promena vezanih za glavni grad Republike Srpske, gde je Dodik naglasio da će Banjaluka biti proglašena za glavni grad, dok će Pale postati prestonica.
Dodikova izjava izazvala je različite reakcije među analitičarima i političkim sagovornicima. Sedin Ćenan, urednik portala Vijesti.ba, smatra da je ovo samo još jedan od Dodikovih političkih trikova, ističući da je mnogo važnije pitanje da li je Dodik odustao od planova o formiranju vojske Republike Srpske, ukidanju Vijeća naroda i ustavnom definisanju RS kao države srpskog naroda. „Te odredbe bi predstavljale direktan udar na ustavni poredak Bosne i Hercegovine i Dejtonski sporazum“, navodi Ćenan.
Prema njegovom mišljenju, Dodik bi mogao doživeti ozbiljne političke posledice zbog ovakvih poteza, uključujući moguće sankcije, dok priča o Banjaluci kao glavnom gradu za njega ne nosi značajan rizik. „Zato pitanje nije hoće li Banja Luka postati glavni grad RS, nego ima li Dodik političke hrabrosti da ponovo otvori mnogo opasnije ustavne promene koje je ranije najavljivao“, ukazuje Ćenan.
Haris Imamović, pisac i kolumnista portala Odgovor.ba, ističe da Dodik neće moći da menja Ustav bez saglasnosti Bošnjaka u institucijama RS-a. On smatra da će Dodik nastaviti da pokušava da umanji uticaj Bošnjaka u RS-u, posebno s obzirom na to da su Bošnjaci u prethodnim izborima postigli lošiji rezultat. „Ovo je nastavak procesa eliminacije konstitutivnosti Bošnjaka u RS-u“, dodaje Imamović.
Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, veruje da je dvotrećinska većina za promenu ustava već formirana i da će neki opozicioni poslanici podržati Dodikov predlog. „Ono što Dodiku smeta jeste da mu je Sarajevo glavni grad, jer to ustavno rešenje ne nosi poželjnu prosrpsku notu“, objašnjava Topić.
Novinar Nikola Krstić naglašava da je Dodikova retorika postala zamorna i da je sada dodatno ohrabren podrškom Izraela i Sjedinjenih Američkih Država. „Ipak, njegove priče o otcepljenju Republike Srpske treba posmatrati kao dnevnopolitičku strategiju za prikupljanje poena kod biračkog tela“, ističe Krstić.
On dodaje da nijednoj velikoj sili ne odgovara otvaranje novih žarišta nestabilnosti na Balkanu. „Geopolitički okvir se suštinski promenio, i Dodik može podizati tenzije koliko želi, ali njegovo pretvaranje u novu političku i teritorijalnu realnost je sasvim drugo pitanje“, zaključuje Krstić.
Ova situacija ukazuje na složenost političkih odnosa u Bosni i Hercegovini i potencijalne izazove koji mogu nastati usled ustavnih promena i nacionalističkih narativa.
