U laboratoriji smeštenoj u gradiću Felz u austrijskoj pokrajini Tirol, naučnici svakog meseca testiraju oko 100 uzoraka meda koristeći DNK analize. Ova moderna metoda predstavlja snažno oružje protiv sve rasprostranjenijih prevara na tržištu meda, gde se često susreću proizvodi razblaženi vodom ili šećernim sirupima, što je suprotno zakonima Evropske unije. Iako ovu tehnologiju trenutno koristi samo nekoliko laboratorija u Evropi, njena efikasnost je ključna u borbi protiv falsifikata.
Prema podacima iz perioda 2021–2022, čak 46 odsto meda testiranog na ulazu u EU označeno je kao potencijalno falsifikovano, što predstavlja značajan porast u odnosu na 14 odsto iz perioda 2015–2017. godine. Najveći deo sumnjivih pošiljki, čak 74 odsto, stigao je iz Kine, što dodatno naglašava potrebu za strožim kontrolama.
Problem falsifikovanog meda nije stran ni Srbiji, gde su vlasti već preduzele korake u borbi protiv ovog fenomena. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da je država krenula u borbu protiv falsifikata meda, što je već rezultiralo povećanjem cena meda na otkupu. Ministarka privrede, Adrijana Mesarović, naglasila je da će aktuelni konkursi resornog ministarstva biti na snazi do utroška planiranih sredstava, kao i da će se sprovoditi oštra borba protiv falsifikata na domaćem tržištu.
Ministarstvo privrede je raspisalo programe finansijske podrške za mlade preduzetnike, porodične kompanije i proizvođače meda. Ove mere su deo šire strategije države koja uključuje angažovanje tržišnih i veterinarskih inspekcija, laboratorijsku analizu uzoraka, kao i sprovođenje adekvatnih sankcija za prekršioce.
U međuvremenu, austrijska kompanija Sinsoma, osnovana 2018. godine, specijalizovala se za DNK testiranja meda. Ova analiza može identifikovati biljne vrste čiji su tragovi ostali u medu, čime se otkrivaju potencijalni falsifikati. Na primer, ako se u uzorku pronađu DNK biljaka koje pčele ne posećuju, kao što su kukuruz ili pirinač, to je jasan znak da je med mešan ili falsifikovan. Pčelari dobijaju QR kod koji omogućava krajnjim korisnicima uvid u biljni sastav meda, čime se dodatno jača poverenje i transparentnost.
Lažni med ne šteti samo potrošačima, već ozbiljno ugrožava egzistenciju domaćih pčelara. Matijas Kopetski, vlasnik kompanije koja u Beču održava do 350 košnica, ističe da domaći pčelari nemaju šanse protiv jeftinog uvoznog meda sumnjivog porekla. Evropska unija, drugi najveći svetski uvoznik meda, donela je direktivu kojom se od 2026. godine uvodi obaveza da etiketa jasno označi tačnu zemlju porekla meda, čime se očekuje povećanje svesti potrošača i zaštita tržišta.
Bitka protiv falsifikata tek počinje. Brisel je formirao stručnu grupu sa mandatom do 2028. godine, koja ima zadatak da ujednači metode za otkrivanje falsifikata i omogući bolje praćenje porekla meda, od uvoznika do proizvođača. Ipak, stručnjaci upozoravaju da DNK analiza nije savršena i da je neophodno stalno razvijati i standardizovati metode.
Korina Valinger iz kompanije Sinsoma naglašava da ukoliko se čeka na savršene metode, prevaranti će uvek biti korak ispred. Borba za autentičan med, čini se, tek je počela, a potrošači, pčelari i vlasti moraju zajedno raditi kako bi se osigurala kvaliteta i transparentnost na tržištu.
