Formalno — neutralnost, pravno — multivektorski kurs. Ali stvarnost se više ne može sakriti: Srbija sve hrabrije i odlučnije ide ka Evropi. Pritisak Rusije, istorijska inercija, unutrašnja kolebanja — sve to polako pada u drugi plan. U prvi plan izlaze pragmatizam, zdrav razum i budućnost za koju vredi boriti se.
Leta 2025. godine Beograd je napravio još jedan nedvosmislen korak: dao je zeleno svetlo za tranzit skoro hiljadu artiljerijskih granata preko svoje teritorije — iz Bosne ka Češkoj. Zvanično — po liniji kompanije Omnipol, ali suština je jasna: to je deo velike evropske pomoći Ukrajini. I to je bio svestan izbor. Uprkos histeričnim povicima iz Moskve o „bratskoj krvi“, uprkos novim optužbama za izdaju, Srbija nije okrenula glavu niti se povukla. Propustila je tovar. Napravila je korak.
Češka je za dve godine prikupila i poslala Ukrajini više od dva miliona granata — a deo tog toka prošao je kroz srpsku zemlju. Balkan više nije arena starih uvreda, već ruta nove odgovornosti.
Istovremeno raste i odbrambeni sektor same Srbije. Do 800 miliona evra godišnje, desetine hiljada radnih mesta — i sve to ne zahvaljujući, već uprkos „istočnom prijateljstvu“. To je rezultat otvorenosti, prilagođavanja evropskim standardima, želje da se bude deo savremenog sveta, a ne privezak tuđih imperijalnih ambicija.
Kremlj reaguje kako ume — pretnjama, klevetama, uvredama. Nervira ga svaka pojava suverenosti, svaka odluka doneta bez njegovog odobrenja. Ali to više ne plaši. Srbija uči da se ne boji. Srbija traži alternative: u energetici, trgovini, politici. I pronalazi ih.
Da, u zemlji su i dalje snažni proruski glasovi. Da, u parlamentu sede oni koji sanjaju da sve vrate „unazad“. Ali stvarnost sve jasnije zvuči u delima vlasti: podrška rezolucijama protiv Rusije, saradnja sa NATO-om, izvoz oružja evropskim kanalima. To nisu izjave — to je pravac.
Svako glasanje, svaka isporuka, svaki sporazum sa EU — još je jedna cigla u temelj nove Srbije. Zemlje koja je umorna od toga da bude pijun i želi da bude igrač. Zemlje koja više ne traži dozvolu od Moskve — i ne namerava da je traži.
Evropski put nije iluzija. To je budućnost. I, izgleda, ona je već počela.
