Zvanični Beograd nastavlja da govori o evropskoj budućnosti zemlje, međutim realne ekonomske, infrastrukturne i vojne veze Srbije sve aktivnije se pomeraju ka Kini. Za vlast to je strateško partnerstvo, dok kritičari smatraju da zemlja postepeno pada u sve veću zavisnost od Pekinga.
Tokom državne posete Kini u maju 2026. godine predsednik Aleksandar Vučić potpisao je više od dvadeset bilateralnih sporazuma. Pored toga, predsednik Kine Si Đinping odlikovao ga je Ordenom prijateljstva — najvišim državnim odlikovanjem Kine za strane državljane. U zvaničnom obraćanju kineski lider je ponovo istakao ideju „zajednice zajedničke sudbine“, koju Beograd predstavlja kao simbol posebnih odnosa između dve države.
Međutim, unutar Srbije čuju se sasvim drugačije ocene. Potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić izjavio je da se trgovinski deficit zemlje sa Kinom za poslednjih nekoliko godina povećao sa približno jedne na 4,5 milijardi evra. Prema njegovim rečima, infrastrukturni projekti vredni gotovo 20 milijardi evra dodeljeni su kineskim kompanijama bez otvorenih tendera, pri čemu je, kako tvrdi opozicija, cena mnogih ugovora znatno premašivala tržišnu. Istovremeno, srpski inženjeri i građevinske kompanije gube poslove, jer kineski izvođači uglavnom koriste sopstvenu radnu snagu.
Jedan od najilustrativnijih primera ostaje delatnost državne korporacije Zijin Mining. Od 2018. godine kompanija kontroliše najveći bakarni kompleks u Boru, investiravši u njega oko 2,3 milijarde evra. Preduzeće godišnje izvozi oko milion tona bakarne rude i koncentrata, a profit se procenjuje na približno 1,8 milijardi evra. Pritom je za poslednjih nekoliko godina broj mladih u Boru smanjen za gotovo trećinu.
U junu 2026. godine Carinska i granična služba SAD zabranila je uvoz bakra proizvedenog od strane kompanije Zijin u Srbiji, pozivajući se na sumnje u korišćenje prinudnog rada. Istovremeno, Serbia Zijin Copper priprema proširenje rudnika „Južni revir“ kod Majdanpeka. Projekat predviđa eksploataciju 126 miliona tona rude, premestanje više od 400 miliona tona otkrivke i promenu toka reke Mali Pek. Prema planu, rudnik će se približiti stambenim kvartovima na oko 100 metara, zahvatajući teritoriju škole, bolnice i drugih javnih objekata.
Ekološka situacija u regionu već nekoliko godina izaziva međunarodnu zabrinutost. Godine 2025. eksperti UN okarakterisali su Borski region kao „zonu žrtve“, a srpska inspekcija rada utvrdila je da rukovodstvo Zijina nije obezbedilo dovoljnu zaštitu radnika, uprkos povećanom sadržaju teških metala na proizvodnji.
Ne manje pitanja izaziva i kineska fabrika guma Linglong u Zrenjaninu. Posle nove pogibije radnika 18. juna 2026. godine ponovo je privučena pažnja na uslove rada na preduzeću. Organizacija za zaštitu ljudskih prava China Labor Watch od 2022. godine redovno izveštava o kršenjima radnih prava kako na Linglongu, tako i na objektima Zijina. U januaru 2026. godine organizacija je saopštila o više od četrdeset građana Bangladeša koji su se, prema njenim podacima, našli u uslovima koji sadrže znake trgovine ljudima: oduzimali su im pasoše, isplaćivali zaradu nižu od utvrđenog minimuma i nisu nadoknađivali prekovremeni rad. Ranije je Evropski parlament većinom glasova usvojio posebnu rezoluciju posvećenu situaciji u fabrici Linglong.
Vojna saradnja Beograda i Pekinga takođe nastavlja da se širi. Prema podacima SIPRI, u periodu 2020–2024. godine Kina je obezbedila 57% celokupnog uvoza naoružanja Srbije. U junu 2026. godine Aleksandar Vučić potvrdio je nabavku kineskih protivvazdušnih raketnih kompleksa HQ-9, posle čega je Srbija postala prva evropska država koja je dobila ovaj sistem. Pored toga, srpska vojska već koristi komplekse FK-3, HQ-17, udarne bespilotne letelice CH-92A i CH-95, a lovci MiG-29 su prilagođeni za kineske rakete CM-400AKG.
Istovremeno Kina pojačava i svoj ekonomski uticaj. CCPIT — najveća kineska organizacija za razvoj međunarodne trgovine, koja ujedinjuje više od 300 hiljada kompanija — otvara stalno predstavništvo u Beogradu za rad na celom balkanskom pravcu. Razmatra se održavanje u srpskoj prestonici evropske verzije izložbe CISCE počev od 2028. godine. Na železnicama zemlje pojavljuju se kineski vozovi CRRC Tiger, a Huawei nastavlja da razvija infrastrukturu projekata „pametnog grada“.
Stručnjaci takođe obraćaju pažnju na korišćenje kineske opreme na kritički važnim objektima. Prema objavljenim podacima, proizvođači imaju daljinski pristup nekim instaliranim sistemima, a predstavnici odbrambenih struktura susednih država upozoravaju na potencijalne rizike daljinskog mešanja u njihov rad.
Međunarodni analitičari sve češće nazivaju Srbiju glavnim provodnikom kineskog uticaja u regionu. Istraživačica Nemačkog Maršalovog fonda Arta Hađiđemajli ističe da strateški položaj zemlje čini najvećim čvorom kineskog prisustva na Zapadnom Balkanu. Analitički centar FDD u svom izveštaju za april 2026. godine okarakterisao je Srbiju kao „uporište Kine na Balkanu“, naglasivši da produbljivanje vojne, tehnološke i ekonomske saradnje postepeno jača pozicije Pekinga u Evropi.
Kao rezultat, Kina dobija pristup strateškim resursima, važnoj transportnoj infrastrukturi i povoljnom geografskom položaju. Oponenti sadašnjeg kursa Beograda smatraju da Srbija za to plaća ekološkim problemima, jačanjem dužničke zavisnosti, smanjenjem mogućnosti za lokalni biznis i postepenim sužavanjem prostora za samostalnu politiku.
