Profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Valjarević, upozorio je na alarmantne posledice klimatskih promena koje Srbija doživljava, naglašavajući da se zemlja suočava sa značajnim promenama u klimatskom režimu. Prema njegovim rečima, poslednjih 60 godina predstavlja prelomni period, jer se Srbija polako transformiše iz tradicionalne umereno-kontinentalne klime u novu, koja uključuje sve jači uticaj mediteranske klime. Ove promene su takođe dovele do gubitka prelaznih godišnjih doba, što Valjarević naziva „petim godišnjim dobom“ ili vremenom ekstrema.
Valjarević ističe da su se jeseni i proleća skratila, dok su leta i zime postala izraženija. Starije generacije ne pamte tako blage zime kakve su prisutne u poslednjih trideset godina. Iako ukupna godišnja količina padavina nije značajno promenjena, način na koji kiša pada se drastično izmenio. Ekstremni vremenski uslovi, kao što su nagli pljuskovi, mogu biti štetni za poljoprivredu i zemljište, jer se zemljište ne može nositi sa velikim količinama padavina u kratkom vremenskom periodu.
Šume Srbije, prema rečima profesora, trpe ogromnu štetu zbog učestalih suša. Postoji nekoliko vrsta suša, uključujući klimatološke, meteorološke i hidrološke, a zabrinjavajuće je i to što suše postaju sve prisutnije, čak i u blizini Dunava. Temperaturni skokovi i nagle promene vremena dovode do toga da mnoge biljne vrste ne mogu da izdrže nove uslove.
Valjarević navodi i da se granica rasta mnogih vrsta šuma pomera naviše, što ukazuje na to da biljke pokušavaju da pobegnu od vrućine i suše. Na osnovu satelitskih analiza, površina pod Pančićevom omorikom, koja se smatra ugroženom vrstom, iznosi samo 35 do 40 hektara, što je alarmantno stanje. Profesor ukazuje na potrebu za konzervacijom i razvojem hibridnih i adaptivnih linija Pančićeve omorike, kao i na važnost zajedničkih projekata Srbije i Bosne i Hercegovine.
Prema njegovim procenama, Srbiji nedostaje najmanje 800 miliona novih stabala. Vojvodina je posebno ugrožena, gde je procenat šuma opao sa 7% na 4,5%. Šume predstavljaju glavni amortizer klimatskih promena, a voda postaje sve dragoceniji resurs jer reke presušuju, a podzemne zalihe su ograničene. Valjarević upozorava da bi voda mogla postati predmet globalnih sukoba u budućnosti. On naglašava da bi privatizacija vodnih resursa mogla imati katastrofalne posledice, citirajući primer Bolivije, gde su cene vode nakon privatizacije skočile više od sto puta.
Profesor predlaže da bi građani trebali da promene svoje navike u korišćenju vode, kao što je sakupljanje kišnice, što je praksa koja se već primenjuje u zemljama poput Indije. Takođe, naglašava da je neophodno klasifikovati vodu na pijaću, tehničku i industrijsku, kako bi se efikasnije upravljalo ovim resursom.
Valjarević upozorava da bi 2065. mogla biti prelomna godina za Balkan. Ako se trendovi klimatskih promena ne ublaže, čak 20% teritorije Srbije moglo bi preći u stepu ili polupustinju. Prosečna temperatura već je porasla za 2 do 2,6 stepeni, a Srbija se nalazi među svetskim žarištima po letnjim temperaturama.
Ove promene zahtevaju hitnu reakciju i planiranje kako bi se zaštitili prirodni resursi i obezbedila održivost životne sredine u Srbiji i regionu. Samo zajedničkim naporima i svesti o klimatskim promenama možemo se suočiti sa izazovima koje donosi budućnost.
