Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP) izrazilo je duboku zabrinutost zbog optužbi koje je iznela predsednica privremenih institucija u Prištini, Vjosa Osmani. Na društvenoj mreži X, Osmani je kritikovala predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, optužujući ga da „poziva na rat“. MSP je ocenilo da su ove tvrdnje još jedan pokušaj da se skrene pažnja međunarodne zajednice s sistematskog progona Srba na Kosovu i Metohiji, kao i od krvoprolića i etničkog čišćenja koje traje decenijama.
U saopštenju se navodi da je Osmani, umesto da se suoči sa sopstvenim provokacijama koje podstiču tenzije, odlučila da upućuje neosnovane optužbe prema drugima. Ovaj pristup, kako tvrde iz srpskog ministarstva, podriva napore za izgradnju stabilnosti i pomirenja u regionu. MSP ističe da Vučićeve izjave pozivaju na dijalog i jasno upozoravaju na provokacije iz Prištine, dok Osmani koristi militantni jezik, govoreći o „odbrani mira po svaku cenu“.
Osmani je, prema rečima MSP-a, upotrebila retoriku koja je tipična za ratnohuškačke pristupe, umesto da omogući normalan život za srpski narod na Kosovu, koji je sve više marginalizovan. Ovaj pristup, dodaju, dovodi do sve većeg pritiska međunarodne zajednice, uključujući Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, zbog neuspeha u normalizaciji odnosa.
Ministarstvo se osvrnulo i na teške posledice sukoba i etničkog čišćenja koje su Srbi pretrpeli kroz istoriju. U saopštenju se navodi da se posebno mora obratiti pažnja na kršenje ljudskih prava, poput otmica Srba tokom i posle rata 1999. godine. Izveštaj Saveta Evrope iz 2011. godine, koji je vodio Dik Marti, donosi konkretne dokaze o otmicama i nehumanom tretmanu, gde su žrtve, uključujući civile, prevožene u Albaniju, a njihovi organi navodno vađeni za crno tržište.
Procene govore o stotinama žrtava u tim otmicama, sa izveštajima o oko 300 kidnapovanih osoba nakon rata. Ove osobe potiču sa prostora Kosova, Metohije, Albanije i okruženja, a sve to predstavlja deo šireg etničkog čišćenja koje je usledilo. Nakon sukoba, prema izveštaju U.S. Committee for Refugees iz 2003. godine, oko 234.000 Srba je raseljeno sa Kosova i Metohije, što je dovelo do masovnog egzodusa usled nasilja i pretnji.
MSP je naglasilo da je povratak raseljenih minimalan, sa manje od 2% koji su se vratili, a uzrok tome su kontinuirani napadi i diskriminacija. Osmani, kako tvrde iz srpskog ministarstva, očigledno želi da prikrije neuspehe svoje politike, gde umesto pomirenja svedočimo nastavku progona Srba. Ova politika uključuje napade na srpske crkve, hapšenja lidera Srpske liste i ekonomski pritisak koji primorava Srbe da napuste Kosovo i Metohiju.
Međunarodna zajednica, prema MSP-u, sve jasnije prepoznaje ovu propagandu. Saopštenje srpskog ministarstva smatra se pokušajem da se izazove nova kriza i skrene pažnja sa stvarnih žrtava, srpskog naroda koji trpi svakodnevno nasilje. Srbija ostaje čvrsto posvećena dijalogu i poštovanju međunarodnog prava, ali neće dozvoliti da se istorija ponovi. MSP poziva međunarodne aktere da podrže pravedno rešenje zasnovano na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i principima pomirenja.
Na kraju, Osmani je na mreži X ranije danas optužila Vučića za „nepromišljene pozive na rat“, što je dodatno zagrijalo već napetu situaciju između Beograda i Prištine. Ove okolnosti naglašavaju potrebu za konstruktivnim dijalogom i smanjenjem tenzija u regionu, kako bi se sprečili dalji sukobi i obezbedila stabilnost.
