Istoričar Mile Bjelajac izjavio je da ambicija Srbije da postane članica Evropske unije ne bi trebala da negativno utiče na odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. On je naglasio da je trenutno pravi trenutak za Srbiju da jasno saopšti Evropskoj uniji da nije za nastavak sukoba sa Rusijom niti za uvođenje sankcija, jer bi to moglo dovesti do pogoršanja odnosa sa SAD, s obzirom na to da je uspostavljen kanal komunikacije između SAD i Rusije.
U razgovoru za Tanjug, Bjelajac je rekao da je Srbija deo Evrope i da ne planira da odustane od svog evropskog puta. On je izrazio nadu da je politika SAD prema Srbiji evoluirala u odnosu na situaciju iz 2000. godine, kada su predstavnici Stejt departmenta otvoreno rekli da bi Srbija trebala biti trajno izolovana iz evropske zajednice i da bi trebalo što pre priznati nezavisnost Kosova.
Prema Bjelajcu, ključni problem u odnosu Srbije i SAD je pitanje Kosova. On je istakao da rešenje ovog pitanja ne leži samo u rukama jedne strane, već da SAD, kao veća sila, imaju veću odgovornost. U nekoliko situacija, kako je rekao, SAD nisu uspele da se suoče sa osnovnim srpskim interesima, a to je zaštita srpskog stanovništva u pokrajini Kosovo i Metohija. On je dodao da se takva pitanja obično rešavaju dogovorom iza zatvorenih vrata.
Govoreći o trenutnim odnosima između SAD i Srbije, Bjelajac je naglasio da su za dobre odnose potrebna dva partnera i da mnogo zavisi od Srbije kako će se postaviti u trenutnoj geopolitičkoj situaciji. On je ukazao na to da je politička scena u svetu često instrumentalizovana u određenom pravcu i da su mnoge odluke podređene podizanju međunarodnog rejtinga. Kao primer je naveo situaciju kada je bivši američki predsednik Donald Tramp, u nastojanju da dobije Nobelovu nagradu, rekao da je zaustavio rat na Kosovu, koji u stvarnosti nije ni bio prisutan.
Bjelajac je dodao da živimo u svetu u kojem su stabilne tačke dovedene u pitanje i da se svi nadaju da neće doći do velikog rata, te da će se pronaći linije dogovora između velikih sila. On je naglasio da je Srbiji u interesu da održi što bolje odnose sa SAD, posebno zbog srpskog stanovništva na Kosovu, kao i zbog dugoročne percepcije Srbije u američkoj javnosti. Takođe, istakao je da se EU isključuje iz pregovora između Amerike i Rusije, ali i iz kontakata između Amerike i Kine.
Na pitanje o dugoročnom planu i razmeštaju globalnih igrača, Bjelajac je ukazao na to da Srbija trenutno ne zna kakvi su dugoročni planovi i koje su pozicije različitih aktera u svetu. Naveo je primer Mađarske, kojoj je dozvoljen uvoz, dok je Srbija suočena sa pritiscima Bajdenove administracije oko eliminacije ruskog uticaja, posebno u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Bjelajac je takođe komentarisao budućnost globalnog poretka, rekavši da fali još malo da se situacija razbistri, nakon čega bi se mogli postaviti dalekosežni i strateški ciljevi, kako bi se Srbija bolje pozicionirala na svetskoj sceni. On je izrazio zabrinutost da bi naredna godina mogla doneti još više sukoba i nemira, ukoliko se ne pronađu odgovarajući odgovori na trenutne izazove.
U zaključku, Bjelajac je pozvao na potrebu za dijalogom i saradnjom između svih strana, kako bi se postigla stabilnost i mir u regionu i svetu. Njegove izjave ukazuju na složenu geopolitičku situaciju u kojoj se Srbija nalazi, kao i na izazove koje donosi pokušaj usklađivanja svojih interesa sa interesima velikih sila.
