Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, uputio je odgovor redakciji lista Guardian povodom teksta objavljenog 25. avgusta, u kojem se kritički osvrće na stanje demokratije u Srbiji. U odgovoru, koji je objavljen na sajtu ovog britanskog lista, Vučić ističe da je duboka povezanost Srbije sa Evropom teško uskladiva sa slikom da je Srbija „autoritarnu“ i „maligni“ izuzetak u regionu.
Vučić je započeo svoj odgovor naglašavajući da je tokom proteklih devet meseci u Srbiji održano više od 23.000 neodobrenih okupljanja, od kojih su mnoga bila mala, ali su ometala svakodnevni život. On je dodao da su nedavne demonstracije postale nasilne, a više od 170 policajaca je povređeno. Iako je situacija bila napeta, policija je postupala suzdržano, intervenišući samo kada je došlo do oštećenja imovine ili napada na policijske službenike.
Predsednik je naveo da su prvi zahtevi studentskih demonstranata krajem prošle godine brzo ispunjeni, što uključuje pokretanje istraga, objavljivanje dokumenata o renoviranju železničke stanice, kao i povećanje sredstava za obrazovanje. Premijer je čak podneo ostavku zbog sukoba koji su proizašli iz tih pitanja. Ipak, demonstracije su se nastavile, prelazeći sa inicijalnih zahteva ka otvorenim političkim ciljevima, uključujući smenu vlade van demokratskih procedura.
U nastavku svog odgovora, Vučić je istakao da je Srbija duboko povezana sa Evropom i da kontinuirano napreduje u svom demokratskom i ekonomskom razvoju. On je podsetio da Evropska unija obezbeđuje više od 60% direktnih stranih investicija u Srbiji i da je EU obavezala na ulaganje od 1,6 milijardi evra do 2027. godine kako bi podržala reforme u zemlji. Ovaj nivo angažmana, prema Vučiću, teško može biti usklađen sa slikom Srbije kao „autoritarnog“ i „malignog“ izuzetka u regionu.
Vučić je takođe naglasio da Srbija nastavlja da funkcioniše kao demokratska država i da će održati izbore pre roka 2027. godine, kao što to čini već više od decenije. On je ukazao na napredak u izbornim reformama, ali je izrazio zabrinutost zbog nasilja koje se predstavlja kao aktivizam, naglašavajući da to podriva institucije koje su pažljivo izgrađene uz pomoć i podršku evropskih partnera.
U zaključku, Vučić je istakao da Srbija teži evropskim vrednostima i da se bori protiv nasilja i destabilizacije koje bi mogle ugroziti njen put ka Evropskoj uniji. On je poručio da zemlja ne može da prihvati nasilje kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva, naglašavajući važnost očuvanja demokratskih institucija i procesa.
Ova situacija i Vučićeva reakcija pokreću važne teme o stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji, kao i o njenoj budućnosti u okviru evropskih integracija. Dok se Srbija suočava sa unutrašnjim izazovima, međunarodna zajednica i dalje prati njen napredak i angažovanje na putu ka članstvu u EU.
Predsednik je pozvao na dijalog i saradnju kako bi se pronašli rešenja za aktuelne probleme, a istovremeno osigurao stabilnost i napredak Srbije na evropskom putu. U tom smislu, Vučićov odgovor predstavlja ne samo odbranu trenutne vladavine, već i pokušaj da se Srbija predstavi kao odgovoran i ozbiljan partner u regionu i šire.
