Skoro 20% stanovništva u Srbiji živi ispod granice siromaštva, s posebnim naglaskom na delove istočne i južne Srbije koji su najugroženiji. Statistika pokazuje da su penzioneri posebno pogođeni ovim problemom. Prema izveštajima Ujedinjenih nacija, Srbija je ostvarila određeni napredak u smanjenju stope siromaštva, ali broj onih koji svakodnevno traže pomoć od države ostaje visok. Svaki peti građanin se suočava sa rizikom od siromaštva, boreći se da obezbedi osnovne životne potrebe poput hrane i stambenog prostora.
Iz Resornog ministarstva tvrde da je rizik od siromaštva u opadanju, ističući zapošljavanje kao ključni mehanizam u borbi protiv siromaštva. Đorđe Todorov, državni sekretar u ministarstvu za rad i socijalna pitanja, naglašava da se tržište rada stabilizovalo od 2012. godine, sa smanjenjem nezaposlenosti sa 25,9% na 8,5%, dok je zaposlenost porasla sa 36% na 51%.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da mesto stanovanja značajno utiče na rizik od siromaštva. U Beogradu, rizik iznosi 8,7%, dok u Južnoj i Istočnoj Srbiji doseže čak 27,7%. Najugroženije grupe su deca i starije osobe, pri čemu svako peto dete i gotovo svaka četvrta starija osoba žive u siromaštvu.
Marko Jovanović, državni sekretar u ministarstvu finansija, ističe da socijalna pomoć čini najveći rashod državnog budžeta, a penzije su najveća stavka u toj grupi. Stariji od 65 godina su među najugroženijim kategorijama. On dodaje da ulaganje u borbu protiv siromaštva treba posmatrati kao investiciju, a ne kao rashod.
Evropska unija naglašava da smanjenje siromaštva i nejednakosti predstavlja ključnu tačku za stabilan razvoj i poboljšanje kvaliteta života. EU je ključni partner Srbiji u ovom procesu, a od 2014. godine je investirala skoro 92 miliona evra u projekte koji jačaju obrazovne, zapošljavajuće i socijalne sisteme, posebno fokusirajući se na ranjive grupe.
Plamena Halačeva, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji, objašnjava da su siromaštvo i nejednakost kompleksni problemi koji se tiču pristupa obrazovanju, zdravstvu i životnim standardima. Prema podacima iz 2024. godine, 7,7% građana Srbije se smatra siromašnim, dok je 19,7% u riziku od siromaštva.
Iako zvanične statistike govore o blagom napretku, svakodnevni život mnogih građana još uvek se svodi na borbu za osnovne potrebe. Stručnjaci upozoravaju da borba protiv siromaštva nije isključivo zadatak države, već zahteva angažovanje celog društva. Napredak se ne može meriti samo brojkama, već i stvarnim poboljšanjima u životima ljudi.
U Srbiji, siromaštvo ostaje gorući problem koji zahteva sinergiju između različitih sektora društva. Dok se zvanične brojke poboljšavaju, stvarnost mnogih građana je daleko od idealne. Potrebni su sveobuhvatni pristupi i jasne strategije kako bi se siromaštvo smanjilo na održiv način. U tom smislu, ključno je stvoriti uslove za zapošljavanje, podržati ranjive grupe i omogućiti pristup osnovnim uslugama kako bi se obezbedio bolji kvalitet života za sve građane Srbije.
