Stanje u srpskom agraru pokazuje određene pozitivne pomake, ali i dalje postoji značajan prostor za napredak, što je evidentno na 92. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Ova prestižna manifestacija privukla je pažnju ne samo domaćih, već i stranih investitora. Na sajmu je odmah prodat kombajn u vrednosti od 770.000 evra, što ukazuje na potencijal tržišta. Međutim, u nekim segmentima, srpska poljoprivreda i dalje zaostaje za konkurencijom iz razvijene zapadne Evrope i šireg regiona.
U 2024. godini, srpski agrarni izvoz dostigao je vrednost od 5,14 milijardi evra, što predstavlja godišnji rast od 10%. I pored ovih pozitivnih rezultata, segment osiguranja u agraru ne prati savremene trendove. Samo oko 15% obradivih površina u Srbiji je osigurano, što je znatno ispod proseka zemalja kao što su Italija (60%), Mađarska i Španija (oko 45%).
Siniša Pratljačić, predsednik Izvršnog odbora Globos osiguranja, naglašava da bi, ukoliko bi 30% obradivih površina bilo osigurano, budžetska izdvajanja za sanaciju šteta bila znatno manja. To bi omogućilo veća ulaganja u razvoj agrara. Razlozi za nisku pokrivenost osiguranjem su brojni, uključujući nedostatak poverenja u osiguravajuće kuće, nedovoljne državne subvencije i manjak informisanosti o dostupnim proizvodima.
Globos osiguranje, koje je generalni sponzor sajma, već četvrtu godinu zaredom, planira da nastavi ovu tradiciju. Pratljačić je istakao da kao jedino privatno srpsko osiguravajuće društvo, imaju privilegiju da budu glavni sponzor najveće sajamske manifestacije u regionu. On je naglasio važnost sinergije između države, osiguravača i edukativnih institucija kako bi se povećalo poverenje i svest o osiguranju.
Jedan od ključnih zahteva osiguravajućih kuća je unapređenje sistema subvencionisanja premija osiguranja. Mnoge evropske zemlje su već usvojile uspešne modele pomoći poljoprivrednicima, a stručnjaci smatraju da Srbija može preuzeti najbolje prakse iz okruženja. Nemanja Vignjević, direktor prodaje u Globos osiguranju za region Vojvodine, ističe da poljoprivrednici i dalje nemaju poverenje u institucije, iako osiguravajuće kuće kvalitetno obavljaju svoj posao. Takođe, ističe da je potrebna pomoć države za poboljšanje sistema subvencija.
U Globos osiguranju pozivaju sve poljoprivrednike koji se dvoume oko osiguranja svojih useva ili drugih agrarnih poslova da posete neku od 20 poslovnica širom Srbije. Cilj je upoznavanje sa bogatim portfoliom proizvoda osiguranja koje nude.
Prema analizi Evropske investicione banke i Evropske komisije, poljoprivreda Evropske unije godišnje gubi oko 28 milijardi evra zbog klimatskih promena, a veći deo tih gubitaka nije pokriven osiguranjem. Ekstremni vremenski uslovi, poput suša i poplava, već sada odnose oko 6% ukupne poljoprivredne proizvodnje, a procene su da bi gubici do 2050. godine mogli porasti na 40 milijardi evra godišnje.
Ova situacija naglašava potrebu za većim investicijama u osiguranje kako bi se umanjile posledice klimatskih promena i omogućila stabilnija budućnost srpske poljoprivrede. Poljoprivrednici moraju biti svesni rizika sa kojima se suočavaju i važnosti osiguravanja svojih useva i imovine. Samo tako mogu osigurati održivost i prosperitet u svom radu.
