Krajem 2009. godine, Srbija je zvanično podnela zahtev za prijem u članstvo u Evropsku uniju, čime je započela dug i kompleksan proces evropskih integracija. U prethodnih 16 godina, Srbija je prolazila kroz različite faze i suočavala se sa brojnim izazovima na svom putu ka EU. Novinar Euronews Srbija, Dušan Ilić, analizirao je kako je izgledao ovaj put i koja su trenutna ograničenja.
Na Samitu u Solunu 2003. godine, potvrđena je evropska budućnost zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju. U aprilu 2008. godine, potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali je njegova primena bila uslovljena saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom. Srbija je od januara 2009. godine počela jednostranu primenu sporazuma, dok je EU konačno dala zeleno svetlo za njegovu primenu 2010. godine.
Ključni trenutak došao je 19. decembra 2009. godine, kada je Srbiji uveden bezvizni režim sa EU, što je omogućilo građanima lakše putovanje u države članice. Samo nekoliko dana kasnije, 22. decembra, Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU. Evropski parlament je 2011. godine ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a 2012. godine Srbija je dobila status kandidata.
Srbija je zvanično započela pregovore o pristupanju EU u januaru 2014. godine. Ovaj proces obuhvata 35 poglavlja, a do danas je otvoreno 22 poglavlja, od kojih su samo dva privremeno zatvorena. U poslednje četiri godine, Srbija nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, a EU je istakla da je potrebno dalje napredovati u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom.
Ministar za evropske integracije, Nemanja Starović, naglasio je da je Srbija, uz Crnu Goru, najspremnija za članstvo u EU, prema godišnjim izveštajima Evropske komisije. On je ukazao na to da je važno fokusirati se na rezultate dugog puta ka članstvu i koristi koje su građani Srbije imali tokom ovog procesa. Do sada je Srbija od EU dobila više od četiri milijarde evra bespovratne pomoći, realizovano je više od 1.500 projekata, a postignut je napredak u unapređenju ekonomske infrastrukture i životnog standarda.
Međutim, stagnacija u otvaranju pregovaračkih poglavlja dovela je do zabrinutosti. Starović je objasnio da formalni proces zavisi od političkog konsenzusa država članica, što može otežati napredovanje. Iako nije otvoren klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, ministar je naglasio da reforme u Srbiji i dalje napreduju. Srbija je pristupila SEPA prostoru, razvija zelene koridore i radi na ukidanju rominga za mobilne telefone i internet.
Starović je istakao da je Srbija, uprkos izazovima, ostala posvećena procesu evropskih integracija. On je naglasio da je odsustvo otvaranja klastera 3 bila loša poruka Brisela, ali je nedolazak na samit EU – Zapadni Balkan, predstavljao politički odgovor koji potvrđuje posvećenost Srbije članstvu u EU. Ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas Fon Bekeret, naglasio je važnost posvećenosti Srbije procesu pristupanja.
Na kraju, Starović je ukazao na široku podršku Srbije unutar EU, uključujući Mađarsku, Slovačku, Češku, Grčku, Kipar, Španiju, Austriju, Francusku i Italiju. Ova podrška je signal da, uprkos izazovima, proces evropskih integracija Srbije ostaje stabilan i da se nastavlja sa punim fokusom na reforme i ostvarivanje konkretnih rezultata za građane.
