Javni dug Srbije na kraju novembra prošle godine iznosio je 38,34 milijarde evra, pokazuju podaci Uprave za dug Ministarstva finansija. Ovi podaci ukazuju na strukturu duga i glavne poverioce, a među njima su najistaknutiji kupci evroobveznica, kojima Srbija duguje 10,31 milijardi evra. Ovaj dug predstavlja značajan deo ukupnog javnog duga i ističe važnost međunarodnih tržišta za finansiranje državnih obaveza.
Sledeći na listi poverilaca su kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima se duguje 7,27 milijardi evra. Ova vrsta zaduženja ukazuje na to da Srbija aktivno koristi domaće tržište za prikupljanje sredstava, čime se smanjuje zavisnost od stranih izvora finansiranja. Dug poslovnim bankama na osnovu kredita iznosi 4,41 milijardi evra, što dodatno naglašava ulogu domaćih finansijskih institucija u ekonomiji.
Na četvrtom mestu među poveriocima se nalazi kineska Eksport-Import banka, kojoj Srbija duguje 2,80 milijardi evra. Ovaj dug je rezultat raznih infrastrukturnih projekata i investicija koje su realizovane uz pomoć kineskih kredita. Ovaj oblik finansiranja postaje sve važniji za Srbiju, s obzirom na strateške veze koje se razvijaju između Srbije i Kine.
Sveukupno, javni dug Srbije se i dalje održava na visokom nivou, ali se istovremeno primećuje da država nastoji da diversifikuje izvore zaduženja. U poslednjim godinama, Srbija je aktivno radila na smanjenju deficita i stabilizaciji javnih finansija, što se može videti kroz različite mere fiskalne konsolidacije. Ipak, visoki javni dug ostaje izazov za ekonomsku stabilnost zemlje.
Analitičari upozoravaju na potrebu za daljim reformama kako bi se obezbedila održivost javnog duga. Srbija bi trebala da fokusira svoje napore na podsticanje rasta privrede i povećanje prihoda od poreza kako bi smanjila zavisnost od zaduživanja. Takođe, važno je da država nastavi sa investicijama u infrastrukturu i obrazovanje, što će doprineti dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti.
U svetlu ovih informacija, očigledno je da se Srbija suočava sa izazovima, ali i mogućnostima. Održavanje ravnoteže između zaduživanja i ekonomskog rasta biće ključno za budućnost zemlje. Na kraju, javni dug Srbije predstavlja ne samo finansijski teret, već i priliku za razvoj i unapređenje ekonomskih politika koje će omogućiti održivi rast i prosperitet.
U narednim mesecima, pažnja će biti fokusirana na to kako će se vlada nositi sa ovim izazovima i koje će mere preduzeti kako bi osigurala stabilnost i rast srpske ekonomije.
