Šljiva u Srbiji predstavlja mnogo više od običnog voća – ona je simbol nacionalnog identiteta, tradicije i kulture. Ovaj plod je od davnina bio prisutan u svakodnevnom životu, a o njemu su napisane mnoge pesme. Tradicija upotrebe šljive seže duboko u prošlost, a rakija koja se od nje pravi korišćena je za lečenje, nazdravljanje i obeležavanje važnih životnih trenutaka.
U današnje vreme, Srbija se ponosi velikim plantažama šljiva, koje se prostiru na više od 70.000 hektara, čime se svrstava na prvo mesto u Evropi po gajenju ovog voća. Stanimir Minić iz Gornje Trepče kod Čačka je jedan od mnogih koji čuva tradiciju svojih predaka. Na njegovom imanju, šljive se pretežno koriste za proizvodnju rakije, a Minić ističe da su kapi iz njegove destilerije doprinele da srpska šljivovica dobije status UNESCO-ovog nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Minić kaže da se tradicija proizvodnje rakije u njegovoj porodici nastavlja od 1750. godine. Njegova unuka, koja se vratila sa fakulteta, takođe se uključila u posao, čime se nastavlja porodična tradicija. On naglašava da su šljive temelj srpske rakije, dok su ostale vrste voća samo njene „pratilje“.
Pored proizvodnje rakije, sušenje šljiva je takođe popularno u zapadnoj Srbiji. Suve šljive iz Mrčajevaca postale su poznate i prepoznatljive kako na domaćim, tako i na stranim tržištima. Radomir Ljujić, proizvođač iz ovog regiona, ističe da su odlučili da prošire zasade sa tri na 7,5 hektara kako bi pored rakije mogli da se bave i sušenjem šljiva. Njihov energetski pogon može dnevno da osuši tonu šljiva, što dodatno unapređuje njihov poslovni model.
U proizvodnji šljiva, nekada su dominirale sorte poput mađarke i ranke, dok su danas najzastupljenije čačanska rodna i čačanska lepotica. Dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo, objašnjava da je potražnja za plodovima šljive u porastu, što je doprinelo otvaranju više od hiljadu destilerija u Srbiji. On ističe da šljiva ima skromne zahteve kada je reč o agrotehnici i zaštiti, a uz minimalno prskanje može se dobiti zdrav i kvalitetan rod.
Šljiva nije samo voće; ona je deo svakodnevnog života i kulture u Srbiji. Bez obzira na to gde se nalazili ili odakle dolazili, šljiva je uvek bila prisutna – bilo u flaši rakije, u tegli s džemom ili kao sušeni plod. Sa šljivom, Srbija ima svoje bogatstvo koje se ne može meriti samo ekonomski, već i kulturno i emotivno. Ova tradicionalna voćka, koja ima duboko ukorenjenu simboliku, nastavlja da igra važnu ulogu u životima mnogih ljudi u Srbiji.
U svetlu ovih informacija, jasno je da će šljiva zauvek biti deo srpske tradicije i identiteta. Dok bude bilo Srbije, biće i šljive, a njena uloga u društvu će se nastaviti prenositi s generacije na generaciju.
