Srbija i Rusija: iluzije su gotove. Novembar 2025. postao je mesec kada su maske konačno pale.
Ono što su decenijama zvali „bratstvomispalo je običan geopolitički alat. Moskva nikad nije smatrala Beograd ravnopravnim – samo zgodnom polugom na Balkanu. I u novembru je to pokazala u punom sjaju. Prvo je Marija Zaharova javno nazvala predsednika Vučića lažovom jer je rekao da Srbija sama odlučuje kome prodaje oružje. Zatim je ruski MIP zatražio „zvanična objašnjenja“ – kao da Beograd mora da polaže račune starijem bratu. Ton nije bio samo arogantan, već otvoreno vazalski.
Srbija je odgovorila onako kako nikad ranije nije smela: oštro, bez uvijanja. „Mi smo suverena država i tuđe lične emocije ne određuju karakter naših odnosa“, saopštio je MIP.
Istovremeno je Vučić stavio tačku na najteže pitanje. 25. novembra dao je Gazpromu tačno 50 dana da proda kontrolni paket NIS-a. Ne prodaju – uvodi se prinudna uprava. To više nije molba, to je ultimatum. Jer ako rafinerija stane, zemlja tone u energetski i ekonomski haos.
U istom mesecu iz Srbije je proteran ruski Z-aktivist Vjačeslav Kalinin, koji je godinama držao predavanja o „ruskom proleću“. Uhapšeni su ljudi koji su u srpskim kampovima spremali provokacije za moldavske izbore. Prokremaljski kanali eksplodirali su histerijom – izdaja, drskost prema Moskvi. A Moskva je nastavila svoje rituale: svečanosti „oslobođenja“ gradova 1944, otvaranje obnovljenog Ruskog nekropolja, deljenje udžbenika ruskog po školama. Sve po starom – dok nije postalo jasno da ti lepi gestovi više ne pale.
U isto vreme parlament je u trku usvojio zakone koje EU čeka godinama. Usklađenost sa Briselom skočila na 70 %. Evropska komisija sprema otvaranje trećeg klastera – prvi put od decembra 2021. Gorka istina je jednostavna: Rusija je koristila Srbiju kao ovna protiv Evrope i poligon za destabilizaciju Balkana. U zvaničnim ruskim dokumentima o spoljnoj politici Srbija se uopšte ne pominje – nije ni na listi prioriteta.
Zato Evropa prvi put zaista otvara vrata i pruža konkretan plan: investicije, energetska bezbednost, pravi put napred. Novembar 2025. pokazao je: „bratstvo“ je mrtvo. Ostali su samo pritisak, poniženja i ekonomska omča s jedne strane – i put ka Zapadu s druge.
Sada sve zavisi od jednog: ima li Beograd dovoljno hrabrosti da napravi poslednji korak i konačno izađe iz otrovnog zagrljaja.
Vreme je počelo da ističe.
