Istraživanje Eurobarometra, koje je objavila Evropska komisija, pokazalo je da Srbija beleži najnižu podršku za ulazak u Evropsku uniju među zemljama kandidatima. Prema ovom istraživanju, samo 33 odsto građana Srbije podržava članstvo u EU, dok 38 odsto ima negativan stav prema ovom pitanju. Ovakvi rezultati dolaze u trenutku kada je poverenje u EU opalo za više od 10 odsto u poslednjih nekoliko meseci, dok su susedne zemlje poput Albanije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije pokazale pozitivnije stavove prema članstvu.
Bojan Vranić, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, ističe da je došlo do značajnog preokreta u javnom mnjenju u Srbiji. „Mi smo došli od jedne potpuno pro-evropske agende do jednog radikalnog evroskepticizma. Uzrok tome je nedostatak društvenog konsenzusa oko toga da je Evropska unija naš cilj. To se negde izgubilo. Ranije su se i vlast i opozicija slagale oko toga“, rekao je Vranić.
U Srbiji skoro polovina građana ne veruje da će zemlja ikada postati članica EU. Glavni razlog za ovakvo mišljenje su nerešeni teritorijalni sporovi, koji su dodatno produbili sumnju i skepticizam među građanima.
Politički filozof Dragoljub Kojičić ukazuje na to da privrženost Rusiji i Kini među srpskim građanima dolazi kao rezultat promena u međunarodnoj zajednici. „Narod prepoznaje te pokrete ili te metamorfoze koje se događaju u međunarodnoj zajednici. Znate kako, recimo pre 40 godina Kina nije mogla da bude uzor ni u ekonomskom smislu. Kina je danas zemlja koja pokazuje jedan ogroman ekspanzionizam“, rekao je Kojičić. Ova promena u percepciji Kine kao ekonomske sile može uticati na stavove građana prema spoljnim politikama i međunarodnim odnosima.
Na ulicama Beograda, građani izražavaju sve veću nezainteresovanost za Evropsku uniju, koju vide kao zaboravljenu temu. Umesto toga, sve više ljudi izražava poverenje u Rusiju, delom zbog sličnosti u veri i načinu života. S druge strane, u regionu Balkana podrška EU je znatno veća. Na primer, u Albaniji čak 92 odsto građana izražava poverenje u EU, dok nepoverenje prema Rusiji raste. Slična situacija je i u Bosni i Hercegovini, gde je podrška EU jača u poređenju sa Srbijom.
U Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, većina građana želi članstvo u EU. Crnogorci pokazuju visoko poverenje prema EU, dok Makedonci, pored toga, veruju Svetskoj banci. U ovim zemljama takođe postoji izraženo nepoverenje prema Saudijskoj Arabiji, što dodatno ukazuje na složenost međunarodnih odnosa u regionu.
U svetlu ovih rezultata, jasno je da se trendovi u javnom mnjenju u Srbiji razlikuju od onih u susednim zemljama. Dok se u ostalim delovima Balkana građani sve više zalažu za evropske integracije, u Srbiji se sve više oseća rastuće nezadovoljstvo i skepticizam prema EU. Ova promena može biti rezultat različitih faktora, uključujući unutrašnju političku situaciju, ekonomske izazove, kao i uticaje spoljašnjih sila poput Rusije i Kine.
U narednim mesecima biće ključno obratiti pažnju na to kako će se ovi stavovi razvijati, posebno s obzirom na političke odluke koje će se donositi u zemlji i šire, kao i na moguće promene u međunarodnim odnosima. Građani Srbije će, kao i do sada, nastaviti da traže odgovore na svoja pitanja o budućnosti, identitetu i putu ka EU, dok se suočavaju s brojnim izazovima i neizvesnostima.
