Institut za književnost i umetnost (IKUM) danas je objavio saopštenje u kojem se ograđuje od nedavnih izjava Sindikalne organizacije nauke u institutu, koje su, kako tvrde, netačne. Direktorica IKUM-a, Svetlana Šeatović, u saopštenju je istakla važnost zaštite ličnog i akademskog dostojanstva zaposlenih, kao i ugleda instituta, te je pružila informacije o radu i poslovanju IKUM-a u poslednjih godinu dana.
U saopštenju se navodi da je prethodni direktor, Bojan Jović, smenjen zbog gubitka akreditacije, što je dovelo do prekida finansiranja od strane države i nemogućnosti isplate plata zaposlenima. Odbor za akreditaciju je ukazao na brojne nepravilnosti, uključujući činjenicu da skoro polovina istraživača nije imala regulisan radnopravni status, što je onemogućilo dobijanje akreditacije za period do 2030. godine.
Institut je naglasio da su odmah po smeni Jovića zaključeni ugovori o radu na neodređeno vreme sa svim zaposlenim naučnicima, kao i sa 24 mlada istraživača, kako bi se otklonili nedostaci na koje je ukazao Odbor za akreditaciju. Takođe, regulisan je radnopravni status jednog višeg naučnog saradnika koji je bio angažovan kroz anekse ugovora o radu.
U saopštenju se dalje navodi da je doneto 13 pravilnika i uvedeni su novi alati za upravljanje, dok je izbegnut gubitak akreditacije i sprečen finansijski kolaps instituta. Od kada je Šeatović preuzela dužnost, sredstva su raspodeljena na jednake delove među svim zaposlenim istraživačima, a svi zaposleni su dobili dodatak na osnovnu zaradu u iznosu od približno 300 evra godišnje.
Institut je takođe pokrenuo konkurs za zapošljavanje mladih istraživača, ali su neki rukovodioci odeljenja, uključujući Jovića, ignorisali poziv za otvaranje novih pozicija. Kako se navodi, od 15. aprila 2026. godine, angažovano je pet istraživača pripravnika.
U saopštenju se ističe da je na kraju godine otkriveno da više od 12 miliona dinara mora biti vraćeno u budžet, jer nije potrošeno na namene za koje su sredstva odobrena. To ukazuje na neuspeh instituta u ostvarivanju planiranih ciljeva naučne delatnosti, a zaposleni su direktno pogođeni ovom situacijom, jer su ta sredstva bila namenjena njima.
Institut je angažovao nezavisnu revizorsku kuću koja je utvrdila da je na računima instituta akumulirano više od 18 miliona dinara koje je potrebno vratiti u budžet, jer nisu korišćena u skladu sa zakonom o nauci. IKUM je ukupno vratio 30 miliona dinara zbog neadekvatnog rasporeda sredstava.
Novi statut instituta je donet, a Naučno veće je zadržalo sve nadležnosti propisane zakonom. Međutim, umesto da predstavlja sve zaposlene istraživače, Naučno veće ima samo 13 članova, a ranije nije održavalo nijednu sednicu uživo.
Plan rada IKUM-a za period 2025-2030. godine usvojen je na sednici Naučnog veća, kada su učestvovali svi zaposleni istraživači. Takođe, unapređen je časopis „Književna istorija“, koji je sada na zvaničnoj stranici Harvarda, a uspostavljen je i kontinuitet u objavljivanju.
Sindikalnoj organizaciji nauke IKUM je reprezentativnost utvrđena 1. jula 2026. godine, nakon što su raniji zahtevi bili pravno neutemeljeni. U saopštenju se naglašava da nije bilo pretnji ili uskraćivanja prava na štrajk, već se ukazuje da organizovanje štrajka pre utvrđivanja reprezentativnosti nije legalno i može predstavljati povredu radnih obaveza.
U zaključku, IKUM se suočava sa brojnim izazovima i promenama, a trenutna uprava se trudi da reši probleme nastale u prethodnom mandatu i osnaži instituciju za buduće istraživačke poduhvate.
