Tema večešnje emisije „Despot Stefan“ bila je spoljna politika Srbije, sa posebnim osvrtom na novu knjigu „Savremena spoljna politika Srbije: Kontinuitet i promene“. Autori knjige su profesori Fakulteta političkih nauka – Dragan Đukanović, Milan Krstić i Marko Dašić. Kao gost emisije, profesor Milan Krstić je objasnio razvoj i trenutne izazove srpske spoljne politike.
Krstić ističe da se od 2001. godine može govoriti o novoj etapi srpske spoljne politike. U početku, spoljna politika Srbije oslanjala se na dva ključna stuba – Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države. Međutim, sredinom 2000-ih, posebno nakon ekspozea Vuka Draškovića iz 2005. godine, Ruska Federacija postaje treći stub srpske spoljne politike. Ovaj period je označio redefinisanje spoljne politike Srbije, gde Moskva postaje ravnopravan partner uz Brisel i Vašington.
Od 2009. godine, arhitektura srpske spoljne politike se proširila na četiri stuba, dodajući Kinu kao sve važnijeg aktera. Krstić naglašava da je Peking postao četvrti stub zahvaljujući tadašnjim ključnim akterima, poput ministra Vuka Jeremića i predsednika Borisa Tadića. Iako su se relativne važnosti stubova menjale, ovaj koncept se održao do danas.
Profesor Krstić objašnjava da su se odnosi između ovih stubova tokom vremena transformisali. U periodu od 2009. do 2017/18. godine, fokus je bio na Briselu i Moskvi, uz snažno evropsko opredeljenje. Od 2018. i 2019. godine, dominantni partner na Zapadu postaje Amerika, dok na Istoku preuzima Kina. Ova dinamika dovela je do razvoja multivektorske politike, koju Krstić danas karakteriše kao novu fazu.
Objašnjavajući razloge za postavljanje ovih stubova, Krstić ističe ekonomsku i vrednosnu povezanost sa Evropskom unijom, gde gotovo 60% trgovinske razmene Srbije dolazi iz EU. Pored toga, EU je od 2004. godine postavljena kao strateški cilj, dok su Sjedinjene Američke Države ključne za regionalnu bezbednost, s obzirom na to da je Srbija okružena članicama NATO-a.
Rusija ostaje važna u oblasti energetike, kao i zbog istorijske i kulturološke bliskosti, dok Kina postaje ključni finansijski, tehnološki i infrastrukturni partner. Međutim, Krstić naglašava da je od 2014. godine situacija postala trusnija, a nakon 2022. godine održavanje balansa između četiri stuba postalo je „veoma teško“. On upozorava da je trenutna četvorostubna arhitektura ozbiljno ugrožena zbog rata u Ukrajini, sankcija Rusiji i globalnih promena.
U vezi sa pitanjem da li put Srbije ka EU automatski znači slabljenje odnosa sa Rusijom i Kinom, Krstić naglašava da to ne mora biti slučaj. EU već ima razvijenu saradnju sa Kinom, a neutralnost Srbije ukazuje na to da evropski put ne mora nužno značiti ulazak u evroatlantsku bezbednosnu zajednicu. Ipak, priznaje da su odnosi sa Moskvom danas daleko komplikovaniji nego ranije, što se može primetiti kroz konkretne pritiske, poput situacije oko NIS-a.
Što se tiče odnosa Srbije i Bosne i Hercegovine, Krstić ih opisuje kao „dva paralelna koloseka“. Jedan se odnosi na specijalne veze sa Republikom Srpskom, dok drugi obuhvata bilateralne odnose sa državom BiH. On ističe da su oba pravca važna i da će očuvanje Republike Srpske ostati trajni deo spoljne politike Srbije, ali da se ne sme zanemariti značaj dobrih odnosa sa Sarajevom i Federacijom BiH.
Krstić zaključuje da spoljna politika Srbije nije statična, već se prilagođava međunarodnim okolnostima. Najveći izazov ostaje doslednost, jasnoća i razumljivost u definisanju prioriteta. To je, prema njegovim rečima, ključ budućnosti srpske spoljne politike. Emisiju možete pogledati u video prilogu.
