Los Anđeles – Američki reditelj, scenarista i producent Stiven Spilberg ostavio je značajan trag u svetu filma, a posebno se istakao svojim delom „AI Veštačka inteligencija“. Ovaj film, snimljen 2001. godine, postavio je pitanja o etici i moralnosti u vezi sa stvaranjem svesnih mašina, u vreme kada je veštačka inteligencija bila samo tema naučne fantastike. Spilberg je tom prilikom istraživao kompleksne emocije i ljudske vrednosti kroz priču o android dečaku Dejvidu, koji, žudeći za ljudskošću, pokušava da pronađe ljubav i mesto u svetu.
Danas, veštačka inteligencija nije više samo koncept iz filmova, već realnost koja oblikuje mnoge aspekte svakodnevnog života, uključujući i industriju zabave. Ipak, Spilberg je nedavno naglasio da ne namerava dozvoliti AI da preuzme kreativne odluke u njegovom radu. Tokom ceremonije posvećene pozorištu koje nosi njegovo ime u kompleksu Univerzal studija, on je istakao važnost ljudske kreativnosti i umetničkog izražavanja, naglašavajući da je i dalje ključni kreator svojih filmova.
Na ceremoniji je Spilberg govorio o svojoj dugoj saradnji sa Univerzal studijem, koji je bio domaćin mnogim njegovim najpoznatijim filmovima kao što su „Ajkula“, „Park iz doba Jure“ i „Šindlerova lista“. Njegova veza sa studijom počela je još 1967. godine, kada je kao srednjoškolac neplanirano ostao sam u studiju nakon ture, što je pokazalo njegovu opsesiju filmskom umetnošću i želju da u budućnosti postane reditelj.
Film „A.I. Veštačka inteligencija“ istražuje teme ljubavi, gubitka i ljudskosti kroz priču o Dejvidu, androidu koji je programiran da voli. U distopijskoj budućnosti, Dejvid se suočava s izazovima identiteta, želje za pripadanjem i pitanjima o stvarnom i veštačkom. Ova priča pokreće važna pitanja o ljudskim emocijama i vezi između ljudi i mašina, što je tema koja postaje sve relevantnija u kontekstu savremenog razvoja AI tehnologija.
S obzirom na brzinu napretka u oblasti veštačke inteligencije, Spilbergova odluka da ne koristi AI kao saradnika u svom kreativnom procesu može delovati konzervativno za neke, ali ona takođe ukazuje na duboku zabrinutost koju umetnici imaju u vezi s gubitkom ljudskog dodira u kreativnosti. Njegov stav je u skladu sa strahovima mnogih koji se bave umetnošću, da bi mašine mogle zameniti kreativce i ugroziti suštinu umetničkog izražavanja.
U poslednjih nekoliko godina, kako je AI postao sve prisutniji u različitim industrijama, tako su se i pojavili različiti stavovi o njegovoj ulozi u kreativnom procesu. Dok neki umetnici i kreativci pozdravljaju mogućnosti koje AI pruža u stvaranju novih ideja i inovacija, drugi se plaše da bi to moglo dovesti do homogenizacije umetnosti i gubitka jedinstvenosti i emocija koje umetnost nosi.
Film „A.I. Veštačka inteligencija“ i dalje ostaje značajan i relevantan, posebno u svetlu trenutnih debata o etici AI i ljudskosti. Spilbergova sposobnost da kroz film istražuje duboke teme i postavlja važna pitanja o identitetu i ljubavi čini ga jednim od najuticajnijih režisera svog vremena. Njegovo odbijanje da dozvoli AI da preuzme kreativne odluke u njegovom radu može se shvatiti kao poziv na očuvanje ljudske kreativnosti i umetničkog izražavanja, u svetu koji se sve više oslanja na tehnologiju.
U zaključku, Stiven Spilberg ostaje posvećen ideji da umetnost mora biti izražena ljudskom rukom, sa svim svojim emocijama i kompleksnostima. Njegova vizija budućnosti filma i dalje će oblikovati industriju, dok se svet veštačke inteligencije i dalje razvija, postavljajući nova pitanja i izazove za umetnike i kreatore.
