Iako je Stiven Spilberg jedan od najuspešnijih reditelja svih vremena, čak i on se suočava s izazovima kada je reč o nagovaranju glumaca na saradnju. Tokom svoje karijere, Spilberg je imao priliku da radi sa mnogim talentovanim umetnicima, ali su dvojica poznatih glumaca odbili da igraju u njegovim filmovima iz različitih razloga.
Sve je počelo 1989. godine kada je Spilberg radio na filmu „Zauvek“. Tokom jedne od proba, bez prethodnog dogovora, iznenada je izjavio pred celom ekipom: „Pronašao sam svog Freda Kremenka. To je Džon Gudman.“ Međutim, Gudman se nije osećao prijatno s tom izjavom i bio je pod pritiskom, ali na kraju je pristao da igra ovu ulogu. Film „Porodica Kremenko“, koji je snimljen 1994. godine, nije mu ostavio lepe uspomene. Kada je saznao da se planira nastavak, zamolio je Spilberga da ga ne uključuje, na šta je reditelj pristao, a ulogu Freda preuzeo je Mark Edi.
S druge strane, potpuno drugačiji slučaj bio je sa Danijelom Dej-Luisom. Spilberg mu je sredinom 2000-ih ponudio ulogu Abrahama Linkolna. Međutim, Dej-Luis je odbio ponudu jer mu je projekat delovao previše „uzvišeno“. Njegov stav se promenio tek šest godina kasnije kada mu je Spilberg ponudio drugačiji scenarij, fokusiran na poslednje mesece Linkolnovog života.
U pokušaju da nagovori Dej-Luisa, Spilberg je uključio i Leonarda Dikaprija, koji je Danijelu poručio: „Stiven te stvarno želi, razmisli još jednom.“ Ipak, Dej-Luis nije odmah pristao, a Spilberg je odlučio da uradi nešto što nikada pre nije – uporno je pokušavao da ga nagovori. „To je bio jedan od retkih trenutaka u životu kada nisam prihvatio ‘ne’ kao odgovor,“ priznao je Spilberg kasnije.
Napori su se isplatili, jer je Dej-Luis na kraju pristao da igra ulogu Linkolna. Njegova izvedba u filmu „Linkoln“ donela mu je treći Oskar za najboljeg glumca. Spilberg je verovao da je njihov prvi susret i razgovor što ga je motivisalo da se predomisli. „Mislim da nije zaboravio taj razgovor, ni izazov koji sam mu tada ponudio,“ rekao je Spilberg.
Ove priče osvetljavaju kako čak i najuspešniji reditelji moraju da se suočavaju sa izazovima kada je u pitanju izbor glumaca. Ponekad je potrebno više nego samo talent – potrebna je upornost, strast i sposobnost da se inspirišu umetnici kako bi se stvorila magija na ekranu. Stiven Spilberg pokazuje da je za uspeh potrebno uložiti trud, čak i kada se suočavate s odbijanjima i izazovima.
U svetu filma, gde se često očekuje da su glumci uvek spremni da prihvate uloge, priče poput ovih podsećaju nas na ljudsku stranu umetnosti i kreativnosti. Odbijanja, pritisci i izazovi su deo procesa, a uspeh dolazi onima koji su spremni da se bore za ono što žele.
Na kraju, ovo pokazuje koliko je važno imati strast prema umetnosti i koliko je važno verovati u svoje vizije, čak i kada se suočavate s preprekama. U ovom slučaju, Stiven Spilberg je uspeo da prevaziđe te prepreke i stvori nezaboravne likove i priče koje su ostavile neizbrisiv trag na filmskoj sceni.
