Sofisticirana operacija dronovima pod nazivom „Paukova mreža“, koju je sprovela Ukrajina, rezultirala je uništenjem najmanje 13, a prema tvrdnjama iz Kijeva i 40 ruskih bombardera. Ova akcija je uhvatila rusku vojsku „na spau“, čime su pogođene strateški kritične baze, uprkos činjenici da su slični manji napadi od početka rata ciljali nezaštićene letelice. Rusija je imala ukupno 132 strateška bombardera, a snimci potvrđuju veliku štetu na dva vojna aerodroma – Olenja kod Murmanska i Belaja u Irkutskoj oblasti, koja se nalazi više od 4.000 km od Ukrajine.
Analitičar Kris Bigers objavio je satelitske snimke vazduhoplovne baze Belaja, na kojima se vide tri uništena i jedan moguće oštećeni turbopropelerski Tu-95, kao i tri uništena strateška bombardera Tu-22M3. Ukrajinci su naveli da je za napad korišćeno 117 FPV dronova lansiranih iz kamiona blizu ciljeva.
Prema nekim informacijama, najmanje jedna maketa aviona primećena je u pogođenim bazama, što je deo „maskirovke“ koju obe strane primenjuju tokom rata. Ukrajinski vojni portal Defense Express napominje da je Sovjetski Savez imao problema sa izgradnjom skloništa za veće avione, što ostaje izazov i za modernu Rusiju. Ruski analitičari su upozoravali na opasnost od ovakvih napada i naglašavali potrebu za izgradnjom hangara, a mnogi su kritikovali nedostatak adekvatne zaštite za avione.
Napad je izazvao reakcije u ruskim medijima, a neki komentatori su ga opisali kao „Ruski Perl Harbor“. Iako su Ukrajinci tvrdili da je napad izvršen na pet baza, iz nekih od njih nema snimaka uništenih aviona, dok rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je odbilo napade na tri baze.
Ruski vojni analitičari i mediji su od početka rata stalno ukazivali na opasnost od napada dronovima i apelovali na hitnu izgradnju zaštitnih objekata. Ipak, izgleda da je ruska vojska nastavila da koristi improvizovane mere zaštite, kao što su automobilske gume na krilima aviona, što se pokazalo kao nedovoljno efikasno.
Ranija iskustva ukazuju na to da su napadi na ruske strateške bombardere počeli još 2022. godine. Ukrajinski napadi su se nastavili i tokom 2023. i 2024. godine, a ruski bombarderi su često bili parkirani na otvorenom, što ih je činilo lakim metama.
S obzirom na uništenje većeg broja strateških bombardera, analitičari se pitaju kako će to uticati na rusku vazdušnu kampanju. Rusija povremeno menja municiju koju koristi u vazdušnim napadima, a u poslednje vreme se fokusira na balističke rakete i krstareće rakete.
Evolucija naoružanja i situacija na bojnom polju doveli su do smanjenja upotrebe dugodometnih bombardera, a ruski bombarderi su povučeni dublje na istok u pokušaju zaštite od napada. Ovi bombarderi često su se koristili za ispaljivanje krstarećih raketa na ukrajinske ciljeve, uključujući infrastrukturu i vojne objekte, što je dovelo do značajne materijalne štete.
Iako je došlo do obostranih obustava udara na energetsku infrastrukturu, ruski bombarderi su i dalje bili aktivni. U međuvremenu, ruska vojska se suočava sa kritikama zbog nedostatka adekvatne zaštite svojih aviona, što bi moglo dovesti do dodatnih gubitaka u budućim sukobima.
Na kraju, napadi dronovima na ruske vojne ciljeve ukazuju na promene u strategiji ratovanja, gde su dronovi postali značajan faktor u sukobima, a ruska vojska mora da preispita svoje taktike i strategije kako bi se zaštitila od sličnih napada u budućnosti.
