Kristijan Šmit je prekjuče podneo ostavku na mesto visokog predstavnika Bosne i Hercegovine. Iz OHR-a su kao razloge naveli „privatne prirode“, dok se u javnosti spekuliše da je njegova ostavka rezultat gubitka američke podrške. Ovaj potez izazvao je brojne reakcije, posebno u manjem entitetu, Republici Srpskoj, gde su mnogi priželjkivali njegov odlazak.
Milorad Dodik, predsednik stranke SNSD, izneo je mišljenje da je Šmit svojim postupcima uništio međunacionalne odnose u BiH i da će za to morati da odgovara. Takođe je istakao da je Šmit nelegalno izabran i da je dužan da vrati novac koji je, kako tvrdi Dodik, nelegalno uzeo. Ove tvrdnje ukazuju na duboku političku krizu i tenzije unutar BiH, koje su dodatno pojačane njegovom ostavkom.
Dodikovo lobiranje u Vašingtonu navodno je doprinelo smeni Šmita, a neki analitičari smatraju da bi dugoročno mogao biti u prednosti. Njegova podrška američkoj kompaniji za gasovod, koja je povezana sa porodicom Tramp, takođe je izazvala kritike, dok su Šmitove rezerve prema tom projektu mogle negativno uticati na njegovu poziciju.
Šmit je bio visoki predstavnik od 2021. godine, što ga čini jednim od najdugovječnijih na toj funkciji, ali je njegov mandat obeležen brojnim sukobima i kontroverzama. Visoki predstavnik, prema Dejtonskom mirovnom sporazumu iz 1995. godine, ima zadatak da osigura poštovanje sporazuma i kontroliše sukobljene etničke i političke lidere.
Pojavila su se imena potencijalnih naslednika Šmita, među kojima se spominje Italijan Antonio Zanardi Landi, koji se smatra američkim kandidatom. Njegove prethodne dužnosti u Beogradu i Moskvi se smatraju značajnim iz američke perspektive. Međutim, nije sigurno da će ostatak Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira podržati njegovu nominaciju. U slučaju da to ne bude moguće, SAD bi mogle pokušati da postave Luisa Krišoka kao privremenog visokog predstavnika, što bi moglo biti manje povoljno rešenje za Vašington.
Miro Lazović, bivši predsednik Skupštine Republike Bosne i Hercegovine, rekao je da se o Šmitovoj ostavci već dugo razgovara u međunarodnim krugovima. On je pominjao i mogućnost da bi novi predstavnik mogao doći iz Velike Britanije, navodeći iskustva iz prošlosti kao što je bio slučaj sa Pedijem Ešdaunom, koji je bio poznat po korišćenju „Bonskih ovlašćenja“.
Ambasador EU u BiH, Luiđi Soreka, takođe je komentarisao situaciju, ističući da je fokus na budućnosti OHR-a i da će Evropska unija nastaviti da podržava procese u zemlji. Šmit će se danas obratiti Savetu bezbednosti UN-a i predstaviti izveštaj o statusu implementacije mira u BiH, što će biti važan korak u ovoj turbulentnoj situaciji.
