Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit je u intervjuu za češki Respekt ponovo potvrdio da je jedan od razloga pritiska Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na njega da podnese ostavku bio projekat Južna gasna interkonekcija. Šmit je istakao da nikada nije bio protiv izgradnje ovog gasovoda, napominjući da je projekat prvobitno nastao kao evropska inicijativa s ciljem smanjenja zavisnosti BiH od ruskog gasa. Međutim, naglasio je da su se kasnije promenili finansijski uslovi i politička dinamika oko projekta.
„Radilo se više o načinu na koji bi gasovod trebao biti izgrađen, nego o samom projektu“, rekao je Šmit, dodajući da svaki projekat mora poštovati principe vladavine prava i redovne pravne procedure. Pripremio je pravne predloge koje je predstavio EU i SAD-u, ali je primetio da je javnost sticala utisak da Evropljani i Amerikanci imaju različite pristupe.
On je istakao da je američka administracija želela da se povuče pre isteka mandata, dok EU i njene članice nisu delile taj stav. Pored projekta Južna gasna interkonekcija, jedan od ključnih razloga za njegovu smenu bio je paket mera za jačanje integriteta izbornog procesa koji je nametnuo. Oktobarski izbori biće prvi koji će se održati prema novim pravilima, uključujući biometrijsku identifikaciju birača, što bi trebalo smanjiti izborne prevare.
Šmit je izrazio nadu da će njegov naslednik nastaviti sa uvođenjem novih izbornih pravila uz pomoć Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i da će vladavina prava ostati prioritet. Iako je američki stav prema njegovom radu bio nejasan, Šmit smatra da će o ovim događajima pisati u svojim memoarima, otvoreno govoreći o diplomatskim odlukama koje nisu uvek dovele do ispravnih rezultata.
Takođe je napomenuo da je Vašington vršio pritisak i na njegove prethodnike, ali nije želeo da komentariše potencijalne naslednike, naglašavajući odgovornost članica Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira u BiH (PIC) da izaberu novog visokog predstavnika. Šmit je ocenio svoju misiju kao relativno uspešnu, ističući da je bio suzdržan u korišćenju bonskih ovlaštenja, ali ih je koristio kada je smatrao neophodnim.
On je ukazao na potrebu za pomirenjem unutar društva, naglašavajući da je to dugotrajan proces. U vezi sa budućnošću BiH, Šmit ne misli da postoji rizik od novog rata, ali ne očekuje da će BiH u narednih deset godina postati članica EU. Kada je reč o bivšem predsedniku RS Miloradu Dodiku, Šmit je smatrao da bi njegova smena mogla dovesti do daljih političkih tenzija, odlučivši se umesto toga za pravno rešenje kako bi poslao signal da napadi na ustavni poredak neće biti tolerisani.
Šmitova analiza situacije i njegov pristup upravljanju izazovima u BiH osvetljavaju složenost političke dinamike u regionu i važnost pravnog okvira u rešavanju sukoba.
