Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena, Tatjana Macura, izjavila je da je od uvođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici došlo do smanjenja broja ubistava u porodičnom nasilju za više od 40%. Na završnoj konferenciji Asocijacije pravnika AEPA, koja se održala u Skupštini Srbije, Macura je naglasila da je Srbija bila među prvih deset zemalja u svetu koja je ratifikovala Istambulska konvenciju, što je omogućilo usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2016. godine.
Prema rečima ministarke, od trenutka kada je usvojena Istambulska konvencija, Srbija je uspela da smanji broj ubistava žena i muškaraca u situacijama porodičnog nasilja za više od 40%. Od početka primene zakona, 70% žrtava čine žene, dok 30% čine muškarci. Macura je istakla da je od 100 ubijenih u porodičnom nasilju, 62% žene, a 38% muškarci, pri čemu su žene najčešće ubijane od svojih emotivnih partnera, dok su muškarci najčešće ubijani od strane drugih članova porodice.
Ministarka je izrazila podršku uvođenju femicida kao posebnog krivičnog dela, naglašavajući da to pitanje dobija sve veću pažnju u svetu. Konferencija na kojoj je govorila bila je rezultat aktivnosti njenog ministarstva usmerenih na sprečavanje nasilja nad ženama. Macura je primetila da je tema nasilja nad ženama postala jedna od najvažnijih u javnosti, ali se nada da će se više razgovarati o prevenciji nego o reakcijama na loše situacije.
Ona je poručila da je ovo prilika da se pošalje jasna poruka o nultoj toleranciji na nasilje, ističući važnost saradnje institucija, organizacija civilnog društva i medija. Budžet njenog ministarstva iznosi 450 miliona dinara, a najveći deo je usmeren na podršku projektima organizacija civilnog društva. Macura je navela da su prošle godine podržali 82, a ove godine 104 od 262 organizacije koje su aplicirale za sredstva, a fokus je stavljen na žene žrtve nasilja.
Najavila je i izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku. Macura je upozorila da je važno da žrtve nasilja budu obazrive prilikom prijavljivanja nasilja organizacijama civilnog društva i da se raspitaju o licenciranju tih organizacija, kako bi izbegle eventualne štete.
Potpredsednica Skupštine Srbije, Elvira Kovač, naglasila je značaj zakonodavnih i institucionalnih mera u borbi protiv nasilja nad ženama. Ona je istakla da je usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i izmene Krivičnog zakonika, važan korak u odgovoru države na nasilje, ali i u njegovoj prevenciji. Zakon je usklađen sa Istambulska konvencijom i predviđa niz mera zaštite i podrške žrtvama, uključujući psihosocijalnu i pravnu pomoć.
Kovač je ocenila da je zakon doprineo osnaživanju žrtava da prijave nasilje i ponovnom uspostavljanju poverenja u institucije. Ipak, ukazala je na to da je nasilje nad ženama i dalje široko rasprostranjeno, te da razlozi neprijavljivanja uključuju strah, ekonomsku zavisnost i nepoverenje u institucije. Ona je podvukla potrebu za daljim unapređenjem primene zakona, jačanjem institucionalnih kapaciteta i kontinuiranim podizanjem svesti javnosti o ovom problemu.
U zaključku, iako su postignuti značajni rezultati u borbi protiv nasilja, društvo još uvek treba da se suoči sa mnogim izazovima. Saradnja između institucija, civilnog društva i medija ključno je za postizanje nulte tolerancije na nasilje i osnaživanje žrtava.
