U Srbiji je tokom prvih sedam meseci 2023. godine zabeležen pad nataliteta, jer je rođeno 32.693 dece, što predstavlja smanjenje od 4,2 odsto ili 1.426 novorođenčadi u odnosu na isti period prethodne godine kada je rođeno 34.119 beba. Ove podatke je danas objavio Republički zavod za statistiku, ukazując na kontinuirani trend opadanja broja rođene dece u zemlji.
Ova situacija dodatno naglašava izazove sa kojima se Srbija suočava kada je reč o demografskoj politici i natalitetu. Iako je smanjenje broja rođenih u ovom vremenskom okviru manje izraženo nego prethodnih godina, trend opadanja nataliteta postaje sve zabrinjavajući, s obzirom na to da se demografska slika Srbije već duže vreme pogoršava. U 2022. godini, Srbija je zabeležila sličan pad, što ukazuje na potrebu za sveobuhvatnom analizom uzroka i mogućim rešenjima za ovu situaciju.
S druge strane, u istom periodu, broj umrlih je takođe opao. U prvih sedam meseci 2023. godine umrlo je 55.985 ljudi, što je smanjenje od 3,3 odsto ili 1.897 u odnosu na prethodnu godinu kada je umrlo 57.882 ljudi. Ovaj pad broja umrlih može se pripisati različitim faktorima, uključujući poboljšanje zdravstvene zaštite i pristupa medicinskim uslugama, kao i smanjenje smrtnosti od određenih bolesti.
Međutim, i pored smanjenja broja umrlih, negativni prirodni priraštaj ostaje ozbiljan problem za Srbiju. U prva dva kvartala 2023. godine, prirodni priraštaj je i dalje bio negativan, sa više umrlih nego rođenih. Ovaj trend se može povezati sa ekonomskim i socijalnim faktorima, uključujući odlazak mladih ljudi u inostranstvo u potrazi za boljim životnim uslovima i zaposlenjem, što dodatno opterećuje demografsku sliku zemlje.
Vlasti Srbije prepoznaju izazove sa kojima se suočavaju i u poslednje vreme su uvele različite mere kako bi podstakle natalitet. To uključuje finansijske podsticaje za porodice sa decom, kao i različite programe i inicijative usmerene ka poboljšanju uslova za podizanje dece. Međutim, stručnjaci ukazuju da mere koje se trenutno sprovode nisu dovoljne za značajnije promene i da je potrebna sveobuhvatna strategija koja će uključiti sve segmente društva.
Demografi i socijalni analitičari smatraju da su ključni faktori koji utiču na natalitet u Srbiji vezani za ekonomske prilike, dostupnost stambenog prostora, kao i obrazovne i karijerne mogućnosti za mlade ljude. Mnogi od njih se suočavaju sa nesigurnošću u pogledu budućnosti i često odlažu zasnivanje porodice zbog stresa i pritisaka koje donosi svakodnevni život.
U svetlu ovih podataka, neophodno je usmeriti pažnju na stvaranje povoljnijeg okruženja za porodice, uključujući povećanje podrške za roditelje, poboljšanje uslova za rad i život, kao i pružanje adekvatne zdravstvene zaštite. Takođe, važno je raditi na povratku mladih ljudi iz inostranstva, što bi moglo doprineti povećanju broja rođenih u Srbiji.
U zaključku, demografski izazovi sa kojima se Srbija suočava zahtevaju hitnu pažnju i delovanje. Očigledno je da trenutne mere nisu dovoljne, te je potrebno razviti dugoročne strategije koje će omogućiti stabilizaciju nataliteta i poboljšanje opšteg demografskog stanja u zemlji. Samo kroz zajedničke napore društva, vlasti i obrazovnih institucija može se očekivati pozitivan pomak u ovoj oblasti.
