Sušna godina i ekstremni vremenski uslovi su ostavili dubok trag na srpsku poljoprivredu, gde je rod voća i povrća prepolovljen u odnosu na prethodnu godinu. U isto vreme, cene na tržištu beleže rekordne vrednosti, što dodatno otežava situaciju za poljoprivrednike.
Berba voća je zvanično počela, a mnogi proizvođači suočavaju se sa ozbiljnim gubicima. Voćar Đorđe Marković iz regiona gde se tradicionalno gaji šljiva ističe da su mrazevi i grad uzeli danak, smanjujući rod na svega 40 procenata. On napominje da su otkupljivači ove godine primorani da prihvate sve, bez obzira na kvalitet, samo da bi zadovoljili potražnju. „Kod većine voćara, rod je veoma slab. Razmišljam da smanjim površine pod šljivom zbog sve češćih klimatskih neprilika,“ kaže Marković.
S obzirom na sve klimatske nepogode koje su pogodile poljoprivrednike, nije iznenađujuće što su otkupne cene voća porasle. U nekim slučajevima, određene vrste voća su postale deficitarne. Agroekonomista Miloš Vujsić ukazuje na kritičnost situacije sa šljivama, gde su cene za sortu lepotica već dostigle 100 dinara po kilogramu. „To jasno pokazuje koliko je rod ugrožen i deficitaran,“ dodaje Vujsić.
Malinari su ove godine suočeni s problemima koji se ne odnose samo na cenu, već se fokusiraju na to kako da uopšte proizvedu rod u ovim teškim uslovima. Strah od smanjenog prinosa i naredne sezone dodatno komplikuje situaciju. Visoke temperature, koje su prelazile 35°C, dovele su do uništavanja cvetova i smanjenog prinosa kod mnogih povrtarskih kultura. Proizvodnja kornišona već je bila ugrožena prošle godine, a slični problemi se nastavljaju i kod drugih povrća.
„Čak i kod gajenja svetski priznatih hibrida, visoke temperature ozbiljno otežavaju oplodnju, što se direktno odražava na prinose i stabilnost proizvodnje,“ upozorava Vujsić. On dodaje da se poljoprivrednici suočavaju s novim izazovima koji su rezultat promena u klimi, što zahteva prilagođavanje i inovacije u načinu gajenja.
Poljoprivrednici se sada suočavaju sa dilemom kako da nastave sa proizvodnjom u ovakvim uslovima. Mnogi razmišljaju o smanjenju površina koje gaje, a neki su čak odlučili da pređu na druge kulture koje su otpornije na klimatske promene. Stručnjaci savetuju da se više pažnje posveti izboru sorti i tehnologijama koje će pomoći u očuvanju prinosa.
U međuvremenu, potražnja za voćem i povrćem ostaje visoka, a cene na tržištu su u stalnom porastu. To stvara dodatni pritisak na poljoprivrednike da se prilagode i pronađu načine da maksimalno iskoriste ono što imaju. Očekuje se da će se situacija na tržištu nastaviti razvijati, a poljoprivrednici će morati da budu spremni na različite scenarije kako bi preživeli u ovim izazovnim vremenima.
Pored toga, očigledna je potreba za većom podrškom od strane države i institucija kako bi se poljoprivrednici adekvatno zaštitili od klimatskih promena i osigurali stabilan prihod. U tom smislu, ulaganje u istraživanje i razvoj, kao i edukaciju farmera o novim metodama i tehnologijama, može značajno doprineti očuvanju srpske poljoprivrede u budućnosti.
U svetlu svih ovih izazova, srpski poljoprivrednici pokazuju izuzetnu otpornost i prilagodljivost, ali im je potrebna podrška kako bi mogli nastaviti da hrane narod i doprinositi ekonomiji zemlje.
