Vlada Slovenije se suočava sa ozbiljnim kritikama zbog nedavno donetog zakona koji omogućava policiji da pretražuje i nadzire domove u romskim naseljima, označenim kao „visoko rizična“ područja. Ovaj zakon, poznat kao „Šutarov zakon“, usvojen je nakon tragičnog incidenta u kojem je ubijen Aleš Šutar, a pobudio je mnoge kontroverze i zabrinutosti u vezi sa pravima manjina.
U ponedeljak u ponoć, slovenački parlament je podržao zakon koji nosi ime po Šutaru, koji je poginuo u sukobu sa 21-godišnjim Romom. Incident se odigrao ispred noćnog kluba LokalPatriot u Novom Mestu, a njegov ishod izazvao je proteste na ulicama, kao i ostavke dva ministra u vladi. Premijer Robert Golob, vođa Pokreta Slobode, obećao je nove mere bezbednosti, ističući da one nisu usmerene protiv bilo koje etničke grupe, već protiv kriminala. Međutim, kritičari su upozorili da je zakon diskriminatoran i da čitava romska zajednica postaje tretirana kao bezbednosna pretnja.
Zakon omogućava policiji da bez sudskog naloga uđe u objekte u „područjima visokog bezbednosnog rizika“ ukoliko je to neophodno za zaštitu ljudi ili zaplenjanje vatrenog oružja. Takođe, policija može koristiti dronove i sisteme za prepoznavanje registarskih tablica ako procene da su životi ili imovina ugroženi. Geografska određivanja ovih „visokih bezbednosnih rizika“ biće na osnovu procene generalnog direktora policije.
Mensur Haliti, potpredsednik Fondacije Roma za Evropu, kritikovao je zakon kao diskriminatoran i pozvao Evropsku komisiju da ispita njegove odredbe. On je naglasio da zakon čitave zajednice pretvara u bezbednosne zone, čime se snižava politički trošak ciljanog delovanja prema marginalizovanim grupama. Haliti tvrdi da je Slovenija prekršila evropske standarde kada se radi o pravima manjina.
Koalicija levih stranaka odbila je da učestvuje u parlamentarnoj proceduri, nazivajući zakon represivnim. Ipak, ankete pokazuju da postoji visoka podrška javnosti za ove mere, sa istraživanjem koje pokazuje da više od 60% ispitanika podržava akcije vlade. Ovaj zakon je donet uoči nacionalnih izbora u martu, kada se očekuje da će se stranka Roberta Goloba suočiti sa izazovima od strane desničarske Slovenske demokratske stranke pod vođstvom bivšeg premijera Janeza Janše.
Evropska komisija je reagovala na donošenje zakona, pozivajući slovenačke vlasti da poštuju osnovna prava prilikom njegove primene. Portparolka Komisije, Eva Hrncirova, istakla je važnost osiguranja da sprovođenje zakona ne stvara nove ranjivosti za već ugrožene zajednice. Ona je naglasila da Komisija osuđuje sve oblike diskriminacije i da zakon još uvek čeka potpis predsednika Slovenije.
Slovenija trenutno ima akcioni plan EU za podršku integraciji romskih zajednica, koji, međutim, civilno društvo smatra nedovoljno finansiranim i neefikasnim u postizanju svojih ciljeva. Kritičari upozoravaju da ovakav zakon može dodatno pogoršati situaciju romskih zajednica, koje su i dalje suočene sa brojnim preprekama i diskriminacijom.
U svetlu svih ovih događaja, važno je naglasiti da se prava manjina ne smeju žrtvovati u ime sigurnosti. Slovenija, kao članica EU, treba da pokazuje liderstvo u zaštiti ljudskih prava i poštovanju demokratskih vrednosti, umesto da donosi zakone koji marginalizuju i stigmatizuju određene grupe. U tom kontekstu, međunarodna zajednica i EU imaju ključnu ulogu u nadgledanju i osiguravanju da se poštuju standardi ljudskih prava unutar svojih članica.
