No-till koncept, pristup u održivoj poljoprivredi koji se zasniva na sejanjima bez oranja i obrade zemljišta, predstavlja najzastupljeniju metodu na slovenačkim poljoprivrednim gazdinstvima. Prema poslednjim podacima, u Sloveniji ima 68.331 kmetija, a država subvencioniše one koji se odluče za ovaj način proizvodnje sa 260 evra po hektaru.
Tokom posete sajmu AGRA 2025 u Gornjoj Radgoni, ekipa Tanjuga imala je priliku da se upozna sa praksama poljoprivrednika koji čuvaju zemlju i razvijaju ruralni turizam. Na kmetiji Majerič u selu Moškanjci, vlasnik Branko Majerič prikazao je kako funkcioniše konzervacijska poljoprivreda i kako se proizvodi autohtoni ptujski luk, koji je primer očuvanja tradicije putem savremenih metoda obrade tla.
Majerič je objasnio da njihova kmetija primenjuje no-till koncept, gde se seme seje direktno u neobrađenu zemlju, čime se smanjuje erozija i iscrpljivanje zemljišta, a istovremeno povećava profit. „Radimo po zahtevima tri pravila: da se ništa ili što manje zemlje ore, da su tla pokrivena najmanje 30% posle svake obrade ili setve i plodored, sa minimalno tri kulture u pet godina,“ kazao je Majerič, dodajući da su se za konzervacijsku poljoprivredu odlučili 2000. godine.
U opštini Gorišnica trenutno se šest kmetija bavi proizvodnjom ptujskog luka, koji se svake godine seje na oko dva hektara. Majerič je istakao da se ceo proces proizvodnje vrši ručno, a luk se hladi u prirodnim skladištima, što ga razlikuje od drugih vrsta. „Ptujski luk je autohtona sorta crvene čebulje, malo ljute, sa posebnim ukusom. Problem je što nije okrugao, pa ga mašine ne mogu proizvoditi. Zato smo se odlučili za evropsku zaštitu,“ naveo je Majerič.
Na farmi Žipo Lenart, tehnolog Klemen Kavčič pokazao je ciklus proizvodnje goveda, kao i detalje o konzervacijskoj poljoprivredi. „Glavni zahtev je plodored, a tla moraju biti pokrivena preko zime. Imamo puno međusobnih useva,“ rekao je Kavčič, dodajući da obrađuju 870 hektara poljoprivrednih zemljišta i imaju 1.400 tovne junadi i 3.500 svinja.
Što se tiče subvencija, Kavčič je naveo da osnovna iznosi 260 evra po hektaru, dok može dostići između 650 i 700 evra ako se ispune dodatni uslovi. „Konzervacijska poljoprivreda nam omogućava rast prinosa i uštedu vremena tokom obrade zemlje,“ kazao je.
U okviru godine zadrugara, ekipa Tanjuga je posetila Splošnu kmetijsku zadrugu Ljutomer Križevci, najstariju zadrugu u Sloveniji. Direktor Slavko Petovar istakao je važnost zajedništva koje im je omogućilo da se suprotstave izazovima kroz istoriju, a takođe je naglasio da Slovenija može mnogo naučiti od srpskih zadrugara.
Pomurski sajam okupio je 1.710 izlagača iz 35 zemalja, a Srbija je bila zemlja partner sa više od 20 predstavnika. Srpski predstavnici su istakli da im je učešće donelo veliko iskustvo i omogućilo razmenu znanja.
Goran Krajinović iz Instituta NS seme primetio je veliko interesovanje slovenačkih privrednika za novosadska semena, dok je Dragan Sretenović iz Mionice rekao da je poseta sajmu bila izuzetno korisna i da su imali pozitivan odziv potrošača.
Srbija je po prvi put bila zemlja partner sajma AGRA 2025, održanog od 23. do 28. avgusta, i srpski poljoprivrednici su se nadali da će nastaviti razvijati saradnju sa slovenačkim kolegama.
