Skupština Srbije je završila svoj rad usvajanjem svih 25 tačaka dnevnog reda. Na sednici su poslanici većinom glasova usvojili set pravosudnih zakona koji je predložio narodni poslanik Uglješa Mrdić, kao i Zakon o državnim službenicima. Ova odluka, koja se očekivala, izazvala je različite reakcije među članovima Skupštine, posebno u redovima opozicije.
Usvojene su izmene nekoliko ključnih zakona, uključujući Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, kao i izmene Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Takođe, usvojene su izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, kao i izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Na sednici su poslanici izabrali i članove Komisije za birački spisak, što je dodatno obogatilo dnevni red.
Nakon glasanja, Uglješa Mrdić, predsednik Odbora za pravosuđe i predlagač zakona, obratio se prisutnima. On je naglasio da set pravosudnih zakona ne menja Ustavom utvrđen položaj nosilaca javnotužilačkih funkcija, niti utiče na samostalnost tužilaštva. Mrdić je istakao da su ovi zakoni korisni za većinu tužilaca koji žele da rade u skladu sa zakonom, čime je pokušao da umiri strahove koji su se pojavili u vezi sa potencijalnim negativnim posledicama ovih izmena.
Međutim, opozicija je tokom rasprave u parlamentu izrazila ozbiljne sumnje u vezi sa ovim zakonima. Kritičari su isticali da usvojene izmene mogu ugroziti autonomiju pravosuđa, ističući da bi one mogle dovesti do političkog pritiska na tužilaštvo i sudove. Opozicioni poslanici su se zalagali za transparentniji proces donošenja zakona, kao i za veću zaštitu prava i sloboda građana, naglašavajući da pravosudni sistemi moraju biti nezavisni od političkih uticaja.
Uprkos kritikama, vladajuća koalicija je ostala čvrsta u odbrani zakona, ističući da su oni neophodni kako bi se unapredio pravosudni sistem u Srbiji i obezbedila efikasnija borba protiv visokotehnološkog kriminala. Ova situacija ponovo je otvorila pitanje nezavisnosti pravosudnog sistema u zemlji i kako različite stranke vide ulogu pravde u društvu.
Pored pravosudnih zakona, Zakon o državnim službenicima takođe je izazvao raspravu. Ovaj zakon ima za cilj da unapredi rad i efikasnost državnih službenika, ali je i ovde bilo kritika da bi mogao dovesti do političkog zapošljavanja i favoritizma unutar državnih institucija. Opozicija je tražila dodatne garancije da će novi zakon osigurati pravičnost i transparentnost u zapošljavanju.
Ove promene u zakonodavstvu dolaze u vremenu kada se Srbija suočava sa mnogim izazovima, uključujući političke tenzije, ekonomske pritiske i pitanja vezana za vladavinu prava. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će ove izmene uticati na svakodnevni život građana, kao i na rad pravosudnih institucija.
U zaključku, usvajanje ovih zakona predstavlja značajan korak u pravcu reforme pravosudnog sistema u Srbiji, ali takođe otvara vrata za dodatne debate o nezavisnosti pravde i uticaju politike na pravosudne institucije. Očekuje se da će se ovi zakoni još dugo raspravljati u javnosti i među političkim akterima, a reakcije građana na ove promene biće ključne za buduće korake u reformi pravosudnog sistema.
