Skoro 29% stanovništva Bugarske se suočava sa rizikom od siromaštva, a ova situacija je posebno alarmantna kada se uzme u obzir da je svako treće dete u zemlji u istom riziku. Ove informacije iznela je predsednica Ekonomskog i socijalnog saveta Bugarske, Zornica Rusinova, tokom javne konsultacije u Sofiji koju su organizovali Ekonomski i socijalni savet i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Unatoč značajnom povećanju sredstava za socijalnu zaštitu u prethodnim godinama, veliki broj građana Bugarske i dalje se suočava sa siromaštvom. Rusinova je istakla da je potrebno razmotriti ne samo povećanje pojedinačnih davanja, kao što su dečiji dodaci ili pomoć za grejanje, već i razvoj novog modela socijalne zaštite koji bi mogao da pomogne ljudima da postanu samostalniji. Ova ideja je usmerena ka smanjenju zavisnosti od socijalne pomoći, što bi moglo da doprinese boljoj ekonomskoj stabilnosti pojedinaca i porodica.
Podaci o prosečnim platama u Bugarskoj dodatno osvetljavaju ovu situaciju. U drugom kvartalu 2026. godine, prosečna bruto plata iznosila je 1.444 evra, dok je neto plata bila oko 1.120 evra. Ipak, granica siromaštva u zemlji iznosi 443 evra mesečno po članu domaćinstva. U 2025. godini, oko 21,2% stanovništva, što je otprilike 1,37 miliona ljudi, živelo je ispod ove granice. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost problema siromaštva i ukazuju na potrebu za hitnim reformama u sistemu socijalne zaštite.
Ekonomski i socijalni savet Bugarske poziva na promene koje bi mogle da unaprede životni standard građana. Mnogi od njih se suočavaju sa niskim platama i nedostatkom stabilnih radnih mesta, što dodatno otežava njihovu ekonomsku situaciju. Prema rečima Rusinove, važno je da se razvije sistem koji će omogućiti ljudima da postanu samostalniji i manje zavise od pomoći države. Takođe, naglašava se potreba za sveobuhvatnim pristupom rešavanju problema siromaštva, koji uključuje obrazovanje, zapošljavanje i podršku porodicama.
U Bugarskoj, posebno su ugrožene ranjive grupe, uključujući decu, starije osobe i osobe sa invaliditetom. Ove grupe često se suočavaju sa dodatnim izazovima, kao što su ograničen pristup obrazovanju i zapošljavanju, što ih dodatno stavlja u nepovoljan položaj. Prema statističkim podacima, deca su posebno pogođena siromaštvom, a to može imati dugoročne posledice na njihov razvoj i budućnost.
Kada se razmatra budućnost socijalne zaštite u Bugarskoj, važno je da se osigura da svi građani imaju pristup osnovnim uslugama, kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje i socijalna pomoć. Takođe, treba raditi na jačanju ekonomskih mogućnosti, kako bi se smanjila zavisnost od socijalne pomoći. Ove promene zahtevaju zajednički pristup vlade, nevladinih organizacija i privatnog sektora, kako bi se stvorili održivi modeli koji će pomoći ljudima da se osamostale.
Da bi se postigli ovi ciljevi, potrebne su sveobuhvatne reforme koje će obuhvatiti različite aspekte životnog standarda, uključujući obrazovanje, zapošljavanje i socijalnu zaštitu. Samo na taj način Bugarska može da se suoči sa izazovima siromaštva i osigura bolju budućnost za sve svoje građane. U tom smislu, Ekonomski i socijalni savet Bugarske nastavlja da poziva na hitne promene i inovacije koje će doneti konkretne rezultate u borbi protiv siromaštva.
