I cene goriva u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj beleže rast zbog globalne naftne krize, uprkos uvođenju ograničenja i strožih inspekcijskih kontrola. Prema izveštaju N1, cena dizela u Bosni i Hercegovini trenutno iznosi oko 3.30 KM (198 RSD) po litru, dok benzin košta 2.79 KM (167 RSD) po litru. Plin je najjeftiniji sa cenom od 1.49 KM (90 RSD) po litru. U Hrvatskoj, cena evro dizela je 1.55 evra (183 RSD) po litru, evro super 1.50 evra (177 RSD), dok plavi benzin košta 89 centi (105 RSD) po litru.
Tatjana Drljić, reporterka N1 iz Sarajeva, navodi da je došlo do značajnog skoka cena u Bosni i Hercegovini, te da su neke benzinske stanice povećale cene iznad dozvoljenih marži, što je dovelo do reakcije inspekcijskih kontrola. Na benzinskim pumpama, cena dizela mahom se kreće oko 3.30 KM, a benzin je 2.79 KM, dok plin ostaje najpristupačniji.
Ekonomisti upozoravaju na pesimistične prognoze ukoliko sukobi na Bliskom istoku potraju. Predviđaju da bi cena barela mogla da pređe 180 dolara, što bi za građane BiH značilo da bi litar dizela mogao da dostigne cenu od četiri KM. U Federaciji BiH već postoji ograničenje marži na gorivo, što znači da distributeri ne mogu samostalno da podižu cene, iako se dešavalo da ih neopravdano povećavaju. U Republici Srpskoj, mera o ograničenju cena goriva je doneta pre nekoliko dana, a premijer Savo Minić najavio je i strože inspekcijske kontrole.
U Hrvatskoj, situacija nije bolja. Maja Štrbac, reporterka N1 iz Zagreba, izveštava o sličnim problemima, gde se cena evro dizela kreće oko 1.55 evra po litru, a evro super 1.50 evra. Uvedena su ograničenja na „plavi benzin“, koji je namenjen poljoprivrednicima, a može se sipati samo 250 litara. Ova mera posebno pogađa poljoprivrednike koji smatraju da je to nedovoljno u vreme berbe.
Osim rasta cena goriva, u Hrvatskoj se beleži i povećanje cena namirnica, što dodatno opterećuje građane. Hrvatska vlada je donela određene mere koje uključuju ograničenje maksimalnih cena goriva i dvonedeljni obračunski sistem, prema kojem se cene menjaju svake dve nedelje, što je uvedeno i tokom pandemije korona virusa.
Uočava se i trend zatvaranja manjih ponuđivača nafte i energenata, jer im nije isplativo poslovati u uslovima globalne krize. Ove promene u ekonomskom pejzažu izazivaju zabrinutost među potrošačima, koji se suočavaju s neizvesnošću i poskupljenjima koja utiču na svakodnevni život.
